U Srbiji vlada prava trka za upis u srednje stručne škole, jer je sve više mladih svesno da ih do diplome majstora deli samo nekoliko godina – a do plate koja ide i do 3.000 evra tek nekoliko dobrih poteza. Dok gimnazije ostaju poluprazne, zanimanja koja odmah vode do posla postaju prvi izbor, posebno u gradovima u unutrašnjosti, ali i u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, što nije slučajem na teritoriji grada Leskovca.

Ovo, čini se, nije prolazni trend, već odgovor na realne potrebe tržišta i sve jaču želju mladih da brzo stanu na svoje noge i zarade. Istraživali smo koji su neki od najtraženijih zanata i struka, piše “Blic”.

Koji zanati su najtraženiji

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola osvrnuo se u razgovoru za „Blic“ na to da izbor zanimanja više nije samo lična odluka, već i strateški potez u svetu koji traži nova znanja i veštine.

Do deficita zanatlija došlo je do niskih plata u državnim i gradskim preduzećima, zbog odlaska u penziju i zbog, najviše, odlaska u inostranstvo, gde se zaista zarađuje od 3.000 do 4.000 evra mesečno. (Jugmedia)

Prema njegovim rečima, u narednom periodu na velika vrata u vratiće se mnogi zanati jer će biti preko potrebni u industriji i drugim privrednim granama.

– Zanimanja kao što su računarski tehničar i programer su ključni, posebno u kontekstu razvoja veštačke inteligencije. Turizam takođe predstavlja značajan sektor, sa procenom da će biti potrebno više od 100.000 radnika u Srbiji, uključujući turističke tehničare, kuvare i konobare. Mašinski i elektrotehnički zanati biće od suštinskog značaja, kao i svi zanati vezani za obradu metala. Poljoprivreda se takođe mora razvijati, jer ćemo u suprotnom biti primorani da uvozimo hranu iz drugih država – kaže za „Blic“ Antić.

On je takođe govorio i koji su zanati deficitu, što, navodi, znači da će se za njih boriti poslodavci.

– Struke koje su u deficitu možemo podeliti u nekoliko grupa. Prva je zdravtvena struka. Na drugom mestu je racunarski tehničar zbog razvoja tehnlogije. Na trećem mestu je ugostitreljstvo i turizam, a na četvrtom mašinska i elektro industrija. Na petom i šestom mestu su dve bitne struke koje će se tražiti – to su zanati iz građevine i poljoprivrede – ocenjuje on za „Blic“.

 Turinski: U zanatskom sektoru beležimo hroničan manjak

Miloš Turinski iz Infostuda takođe je ranije za „Blic biznis“ rekao za kojim poslovima vlada velika potražnja.

– Sve izraženiji deficit u nekim sektorima u proizvodnji, trgovini, logistici, ugostiteljstvu i među zanatskim zanimanjima. Najtraženije pozicije, vozači, radnici u proizvodnji, magacioneri, prodavci, kuvari i komercijalisti, teško se popunjavaju. Pri tom u zanatskom sektoru beležimo hroničan manjak frizera, limara, mesara, vodoinstalatera, zavarivača, autolimara, metalostrugara i zidara. Za neka zanimanja poslodavci su spremni da ponude i 3.000 evra mesečno, što govori o ozbiljnosti problema – rekao je ranije Turinski.

Lista nekih od najtraženijih zanata i stručnih poslova:

• Vodoinstalater
• Električar
• Limar
• Mehaničar
• Vozač
• Keramičar
• Zidar
• Zavarivač
• Autolimar
• Metalostrugar
• Staklorezac
• Dekorater
• Frizer
• Mesar
• Računarski tehničar
• Programer
• Turistički tehničar
• Kuvar
• Konobar
• Mašinski tehničar
• poljoprivredna struka
• Farmaceut
• Medicinska sestra
• Medicinski tehničar
• Radnik u proizvodnji
• Magacioner
• Prodavac
• Zdravstveni radnik
• Radnik u građevini
• Dekorater (unutrašnji radovi)

Limarcima nude 176.000 dinara mesečno, vozačima 120.000

U situaciji kada nema puno preko potrebnih zanatlija, poslodavci pokušavaju da dođu do radnika uz pomoć velikih zarada, koje za limare iznose i 176.000 dinara mesečno, vozača 120.000, a neki poslodavci nude i do 3.000 evra za zanatske radnike.

– Najnovija studija UNDP-a o tržištu rada u Srbiji predviđa da će se potražnja za radnom snagom povećati sa 125.000 radnika u 2024. godini na gotovo 144.000 do 2026. godine, uz najveću potražnju u proizvodnji i IT sektoru i potrebu za radnicima u veleprodaji, maloprodaji i uslugama popravke automobila. Problem nije samo u brojkama već i u neskladu između ponude i potražnje radne snage.

„Mladi žele samostalnost“

Antić je ranije za „Blic“ naveo da je želja mladih da se finansijski osamostale, i da im u tome pomažu srednje stručne škole.

– Novac je glavni razlog zašto su srednje stručne škole sve popularnije. Sa završenom srednjom stručnom školom sa platom majstora, bilo da je to keramičar, električar, mehaničar, zidar, mesečno može da se zaradi od 2.000 do 3.000 evra – kaže on i dodaje:

Da i stručnjaci greše, samo zbog analize situacije u velikim gradovima, dokaz je Gimnazija Vlasotince, koja je u prvom upisnom roku popunila sva mesta. (Jugmedia)

– Deca vide da mogu brzo da dođu do novca i da obezbede sebi dobar život. Srednje stručne škole su popularne zato što su deca videla da kada ih završe mogu brže da dođu do novca, da mogu da obezbede sebi kuću, automobil, letovanja, posebno ako je u pitanju neko zanimanje koje je izuzetno kvalitetno poput majstora i tehničara – navodi on u razgovoru za „Blic“.

Dobar odabir srednje škole – sigurna zarada

Antić ranije objasnio za „Blic“ pravilno usmeravanje, odnosno profesionalna orijentacija učenika prilikom odabira srednje škole veoma je važna. Naglašava, da ako dete ne bude dobro usmereno, može učiti nešto što mu nimalo ne odgovara, i za sta nema „dara“.

– Postoje greške u izboru srednje škole. Desi se da se neki učenici pogrešno usmeravaju. Zbog toga je veoma važno da profesori pravilno usmeravaju učenike, kako bi odabrali školu koja najbolje odgovara njihovim sposobnostima i interesovanjima – rekao je on ranije za „Blic“.

Iako su prvi i drugi upisni rok u srednje škole završeni, ostao je još uvek treći upisni rok, a na portalu Moja srednja škola pogledajte koliko je slobodnih mesta ostalo u srednjim stručnim školama i gimnazijama nakon drugog upisnog kruga.