Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije obaveštava javnost o dva tragična slučaja stradanja ptica od posledica strujnog udara u kojima je uginula najmanje 41 bela roda.

Na dva lokaliteta, u blizini jezera Buljanka u Paraćinu i na Novom groblju Niš, ornitolozi DZPPS-a su pronašli najmanje 56 stradalih ptica. Nažalost, oba lokaliteta su od ranijih godina poznata kao mesta masovnih stradanja ptica od strujnog udara.

U godini kada su ornitolozi i brojni ljubitelji prirode širom Srbije sproveli 8. Međunarodni popis belih roda, ponovo je zabeleženo masovno uginuće ovih ptica od posledica strujnog udara. U atarima sela Potočac, u blizini jezera Buljanka, ispod niza srednjenaponskih stubova dalekovoda, ornitolozi gotovo svake godine pronalaze leševe, javlja RTS.

Ovde je 2019. godine pronađeno čak 134 lešina, od čega 44 belih roda, 3 mišara, 1 vetruška, 33 gavrana, 16 sivih vrana, 6 čavki i 31 čvorak.

Uprkos brojnim apelima koje je DZPPS upućivalo nadležnim institucijama, ove godine situacija se ponovila. Ispod svega nekoliko srednjenaponskih stubova, ornitolog Nikola Nedeljković pronašao je lešine 30 roda i 9 ptica iz porodice vrana. Kako je teren nepregledan i nije u potpunosti obiđen, stvaran broj stradalih životinja je zasigurno daleko veći.

Bele rode se polako okupljaju u jata i pripremaju za jesenju migraciju u toplije krajeve tokom koje koriste dolinu Velike Morave kao koridor iznad kog lete. U blizini ove reke i jezera Buljanka nalazi se deponija koja raste iz godine u godinu, što je mala ekološka zamka za selice koje na tom mestu traže hranu.

U pokušaju da odmore na stubovima dalekovoda, ptice u trenutku bivaju spržene snažnim strujnim udarom, na šta nedvosmisleno upućuje karakter povreda kod povređenih ptica.

Istovremeno, scenario je sličan i na Novom groblju u Nišu, u blizini kojeg se nalazi deponija. Slobodan Marković je ovde pronašao lešine 11 belih roda i sedam ptica iz porodice vrana. Prošle godine, na istom mestu je pronašao osam roda, četiri gačca i jednu svraku.

Ovakvi slučajevi ne samo da uzrokuju uznemirenje javnosti kada budu otkriveni već dovode i do prekida isporuke električne energije i ekonomske štete domaćinstvima i privredi. Kako je na ovim mestima stradanje dokazano, DZPPS apeluje na nadlžene institucije, pre svega na Elektrodistribuciju Srbije da se problem reši, kako bi se u budućnosti sprečila šteta i sačuvali životi strogo zaštićenih vrsta ptica.

Potrebno je izolovati stubove i zameniti opasne elemente bezbednim, što je proverena praksa koja je rasprostranjena širom evropskih zemalja.