Ovaj protest, ovi ljudi ovde, vi ste naša nada, nada da su promene moguće, i da će stvarno biti bolje i da Srbija konačno može da bude uređena i normalna država, država gde će sve različitosti biti prihvaćene i da više nećemo imati svakodnevni govor mržnje, gde ljudi neće biti targetirani na rasnoj, gde biti član partije nije jedini uslov za zaposlenje, za izlečenje, za bilo kakav normaln život. Dosta.  

Ovo je danas, između ostalog, rekao na šestom po redu protestu student Filozofskog fakulteta Vanja Đurđić. On je dodao da su protesti nada svim „žrtvama režima“, nada da je pravda dostižna.

„Ovaj protest je poslednji krik očajnika. Ići nazad više, jednostavno, nije moguće. Pored nade, ovaj je protest je i svetionik. Srbija se probudila iz duboke, tamne zime i ja više neću da ćutim, a Srbija se umiriti neće do ispunjavnja svih zahteva“.

Emotivno i potresno obraćanje bilo je posebno glumca Milana Marića jer je, podsećajući na tragedije od pre nešto više od mesec dana, poželeo da se to nikada više nikome ne dogodi.

„Ovde sam sa vama jer želim da ova zemlja bude zemlja tolerenacije, zemlja otvorenosti, ravnopravnosti, empatije, zemlja ljubavi, pravde, radosti, a ne zemja nasilja, zemlja mržnje, ne zemlja straha, ne zemlja u kojoj ova vlast kaže idite negde drugde ako vam se ova vlast ne dopada“, kazao je.

Rekavši da ne želi da Srbija bude zemlja nesrećnih, on je poručio nešto što je na kraju govora izavalo gromke aplauze, a kako javlja dopisnik Jugmedie, kod malo starijih ljudi, i plač

„Dosta je nesreće bilo, dosta. Moja generacija je izrastala u ratovima, u bombardovanju, u kriminalu, odrastali smo gledajući naše roditelje zbijene i uplašene, gledajući ih u redovima, ponižene i nesrećne. Ja ne želim da svom detetu budem zbunjen i uplašen. Ja želim da svom detetu budem srećan, a ne pognute glave. Želim da svom detetu ostavim zemlju bez nasilja, da mu ostavim Srbiju kakvu moja generacija nije imala, želim da svom  detetu ostavim zemlju u kojoj će moći da bude dete. Znam da to možemo“, poručio je Marić posle čega se skadiralo „Vučiću odlazi“.

Na protestu su govorili i Miodrag Jovanović, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Marina Vidojević, nastavnica srpkog jezila iz beograda, Uroš Tepevac, nastavnik iz Šeste beogradske gimnazije i Jelisaveta Seka Sabljić, glumica

Obratio se i vojni letač zastavnik Saša Jovanović, kolega i prijatelj Omera Mehića, koji je nastradao u padu helikoptera 2015. godine. Pričaću, rekao je, kao vojnik Srbije o mukama koji imaju vojnici, ratni invalidi, vojni beskućnici, koje je ova država iskoristila i zaboravila.

„Nedavno je jedan general rekao – Vojska je ozbiljan sistem sa kojim ne treba da se igrate! A šta oni rade svih ovih godina sa vojnicima? Svakoga dana jedna grupa ljudi koristi vojsku i vojnike za svoje lične potrebe i svoju promociju. Svakoga dana igraju se vojnika i komandanata u svojevsrnom pešćaniku Srbije. Ako si mali i kada je vreme za igranje, to je za svaku pohavlu, ali kada si veliki čovek i sebe nazivaš državnikom, onda nemaš prava da se igraš sa vojskom, to je za svaku osudu i kritiku“, rekao je.

Tražio je sa bine pravdu za svoje kolege vazduhoplovce i saborce, koji su pre 8 godina stradali spašavajući jednu bebu.

„Prvenstveno jer je neko želeo da se toga dana promoviše i prikaže u najboljem svetlu. Stradalo je 6 dobrih ljudi i jedna beba. Oni nisu želeli da stradaju i postanu heroji, želeli su tog dana da spasu jednu bebu da se vrate kući i budu tihi heroji. Međutim, zbog nečijih pogrešnih odluka krenuli su putem sa koga nema povratka. Šest dobrih ljudi je stradalo u borbi za jedno dete jer su slušali pogrešne ljude,koji su želeli da postanu heroji tog dana pred tv kamerama. Političari su konstatovali da sistem nije pogrešio i da nema odgovornih“.

Konstatovao je da je tim pogrešnim ljudima smetalo što su mrtvi postali heroji, pa su, kako je kazao, optužili njih za grešku, a na kraju pominjali i alkohol.

„Već sutradan su zaboravili na njih. Ali naš narod i vojska nisu zaboravili ko je odgovoran za smrt 6 ljudi i jedne bebe.

Osvrnuo se na svakodnvene lekcije koje političari drže o časti i rodoljublju.

„Mehić i njegova posada su pokazali šta znači patriotozam, a oni su tu reč uprljalji i obesmislili. Šest hrabrih ljudi vodili su te noći borbu za jedan mali život. To je patriotizam, a patriotizam nije da sebe promovišeš. Patriotizam bi bio da je još prvog jutra ministar priznao odgovornost i podnese ostavku, a nije patriotizam ako se sakriješ iza svog šefa i čekaš u mraku da se sve to slegne. Nije patriotizam ako pun sebe, nadmenosti izađeš pred kamere i vikneš prema narodu – ne dam ministre. Isti ljudi pre 8 godina su rekli – ne dam minstre, isti ljudi isto govore i danas. Isti ljudi su odgovorni za onu od pre 8 godina i za ovo danas. Pre mesec dana počela su deca da nam ginu, a oni i dalje govore da nema odgovornosti i da sistem funkcioniše. Pitam i sebe kao roditelja i vojnik i sve vas; Šta funkcioniše?“, završio je Saša Jovanović.

Pre šetnje rečeno je da će se protesti radikalizovati ako se ne ispune svi zahtevi protestanata za nedelju dana. A zahtevi su: Smena Saveta REM-a, gašenje štampanih medija i tabloida koji objavljuju lažne vesti, podmetačine i kontinuirano krše novinarski kodeks, oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje sluđuju građane, truju i promovišu nasilje, kao što su Pink i Hepi TV, hitno ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, poput rijaliti programa. Zahteva se i institucionalna odgovornost i smena ministara policije Bratislava Gašića i Aleksandra Vulina, šefa BIA.