Studenti Medicinskog fakulteta Niš saopštili su da su na današenjem plenumu doneli odluku o blokadi te visokoškolske ustanove do ispunjenja zahteva, demantujuć tvrdnju u saopštenju dekanskog kolegijuma i dekana tog fakulteta Aleksandra Mitića da će nastava na medicinskom fakultetu biti nastavljena 15. aprila.
„Na sednici Nastavno-naučnog veća kojoj su prisustvovali i studenti, iznet je isključivo predlog potencijalnog termina nastavka ukoliko blokada tada bude prekinuta. Naglašeno je da će, u slučaju nastavka blokade, biti sačinjen novi plan nadoknade“, rečeno je u saopštenju studenata u blokadi.
Oni su kazali da su na sednici Nastavno-naučnog veća istakli da je plan fleksibilan i u potpunosti zavisi od trajanja blokade.
„Podsećamo upravu da je za sprovođenje plana nadoknade putem online nastave neophodna posebna licenca, za koju sumnjamo da naš fakultet poseduje. U konsultaciji sa pravnim stručnjacima, utvrđeno je da je za dobijanje takve licence potrebno najmanje šest meseci, što implicira da bi uprava morala da je zatraži dva meseca pre nego što su blokade uopšte počele“, istakli su u student u blokadi.
Dodali su da je jasno da plan o online nadoknadi nije utemeljen ni pravno, ni proceduralno, već predstavlja još jedan pokušaj da se studentska borba obesmisli improvizacijom.
Studentska zajednica, kazali su, ne prihvata rešenja koja se zasnivaju na pravnim prazninama i očiglednim improvizacijama.
„Zbog toga zahtevamo da se sporno i obmanjujuće saopštenje odmah ukloni sa sajta fakulteta, jer predstavlja pokušaj zbunjivanja i manipulacije kako studenata, tako i šire javnosti. Dok se to ne dogodi, studenti će od 10. aprila 2025. dozvoljavati ulaz na fakultet isključivo studentima u blokadi“, istakli su u saopštenju.
Studenti u blokadi su u saopštenju naglasili da su na današnjem plenumu usvojili zahtev za smenu sadašnje uprave fakulteta, uključujući dekana, dekanski kolegijum i sekretara.
„Posle četiri meseca borbe za pravdu, uprava Medicinskog fakulteta u Nišu ne samo da ignoriše glas studenata, već aktivno pokušava da potkopa našu borbu. Svojim postupcima i neodgovornim javnim istupima pokazali su da nemaju kapacitet ni integritet potreban da obavljaju funkcije koje su im poverene“, naveli su studenti Meidcinskog fakulteta u Nišu u saopštenju.
Inače, Medicinski fakultet Univerziteta u Nišu objavio je danas na zvaničnom sajtu fakulteta Dinamički plan nadoknade nastave za školsku 2024/25. godinu u kome se navodi da će nadoknada nastave početi od utorka 15. aprila.
U saopštenju koje je objavljeno na sajtu Medicinskog fakulteta u Nišu, a koje je potpisao dekanski kolegijum i dekan tog fakulteta Aleksandar Mitić, rečeno je da su Dinamički plan nadoknade nastave jednoglasno usvojili članovi Nastavno-naučnog veća Medicinskog fakulteta na sednici održanoj 27. marta, a na osnovu odluke Senata Univerziteta od 24. marta.
U saopštenju je istaknuto da nakon 15. aprila Medicinski fakultet u Nišu neće više biti u mogućnosti da uspešno realizuje nastavni proces, ispitne rokove, kao i ostale akademske obaveze u skladu sa Zakonom i Statutom, a čime bi se garantovala zakonitost rada i kvalitet nastave.
Studenti su izglasali blokadu Medicinskog fakulteta na plenumu održanom 16. decembra
Novi zahtev studenata Medicinskog fakulteta u Nišu – za odgovornu i dostojnu upravu
Posle četiri meseca borbe za pravdu, uprava Medicinskog fakulteta u Nišu ne samo da ignoriše glas studenata, već aktivno pokušava da potkopa njihovu borbu. Zbog toga je na poslednjem plenumu doneta odluka o novom zahtevu studenata Medicinskog fakulteta u Nišu:
Zahtevamo potpunu smenu sadašnje uprave fakulteta, uključujući dekana, dekanski kolegijum i sekretara.
Svojim postupcima i neodgovornim javnim istupima pokazali su da nemaju kapacitet ni integritet potreban da obavljaju funkcije koje su im poverene. Uprava postoji zbog studenata — ne obrnuto.
U narednim danima javnost će biti detaljno obaveštena o razlozima za ovaj zahtev.
Studenti Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu
Jedinstveni. Odlučni. Do kraja.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Šansu su imali 15.marta sada laku noć još jedni protesti. Vučić vas je opet nadigrao.
Mora da nastave sa blokadama sve dok diktator ne bude hospitalizovan. Proterao je damu koja je lekar, 10 godina udata za Srbina i zivi u Srbiji, i majka je jednog deteta.
Tog čoveka koji je sam „sebe pustio“ da udje u jedinicu intenzivne nege, a onda se time hvali treba poslati na hospitalizaciji. Nažalost, narcisoidni poremećaj ličnosti nije izleciv, ali bilo bi poučno spustiti ga na tlo. Korupcionastvo, placku sam priznaje takodje i hapsi sitne ribe.
I da se zna Djuro ce biti fikus.
A sto je tebi cudno da se predsednik jedne drzave obidje ranjene? Evo celovitog teksta sa svim primerima lidera koji su posećivali povređene u bolnicama nakon nesreća:
Tokom istorije, mnogi lideri širom sveta pokazali su empatiju i brigu obilaskom povređenih u bolnicama nakon nesreća, kriza ili tragedija. Ovo su neki od značajnih primera:
– **Abraham Lincoln**, jedan od najpoznatijih predsednika SAD-a, posetio je ranjene vojnike tokom Američkog građanskog rata. Njegove posete bolnicama bile su simbolične, pokazujući brigu za one koji su rizikovali svoje živote.
– **Joe Biden**, aktuelni predsednik SAD-a, posetio je povređene marince u bolnici nakon njihovih povreda u Avganistanu, pružajući podršku i zahvalnost za njihovu službu.
– **Donald Trump**, tokom svog predsedničkog mandata, obišao je ranjene vojnike u vojnoj bolnici Walter Reed, gde je jednom vojniku dodelio medalju Purple Heart.
– **Barack Obama**, kao predsednik SAD-a, redovno je posećivao povređene vojnike u bolnici Walter Reed, izražavajući zahvalnost za njihovu hrabrost i žrtvu.
Izvan Sjedinjenih Država, predsednici i premijeri drugih zemalja takođe su pokazali slične gestove:
– **Angela Merkel**, bivša kancelarka Nemačke, posetila je povređene tokom kriznih situacija, uključujući terorističke napade, čime je pokazala solidarnost sa građanima.
– **Emmanuel Macron**, predsednik Francuske, obišao je povređene posle tragičnih događaja poput požara u katedrali Notr Dam i terorističkih napada.
– **Jacinda Ardern**, bivša premijerka Novog Zelanda, pokazala je duboku empatiju posetivši povređene nakon terorističkog napada u Krajstčerču.
– **Vladimir Putin**, predsednik Rusije, povremeno je posećivao povređene nakon velikih nesreća, poput požara ili industrijskih nesreća, pokazujući interesovanje za sudbine građana.