Koja je “normalna” cena za iznajmljivanje stana, kakvi su uslovi, nameštaj i higijena konstantne su teme među studentima i onima koji finansiraju njihovo školovanje. U Fejsbuk grupama za izdavanje stanova često se razmenjuju mišljenja, a pre nekoliko dana u jednoj od njih objavom se oglasila studentkinja sa pitanjem koje je uputila stanodavcima: Je l’ mislite da su naši roditelji milioneri i beru pare na drvetu?

Njena drugarica i ona studiraju medicinu u Nišu i već mesec dana traže zajednički stan do 250 evra sa svim troškovima. Međutim, ono što se nudi košta i više od 300 evra na mesečnom nivou.

“Zanima me kada izdaju svoje stanove studentima od po 300 do 400 evra i na dalje, kako misle da studenti imaju taj novac da plate? Da li znaju da za taj isti novac roditelji trebaju da odvajaju od svojih usta, a plus im daju novac za troškove i račune i hranu?”, napisala je ona i zapitala se gde je nestala solidarnost, skromnost i ljudskost.

Prema njenim rečima, toliku pohlepu za novcem nije videla nigde ili je “očigledno odrasla u drugom svetu”.

“Kao da tražimo na Dedinje, a ne prosečan stan u Nišu”.

Ta objava pokrenula je diskusiju među članovima te grupe, gde neki od njih imaju isto mišljenje i podržavaju studente, dok drugi, ipak, daju neke “savete” i navode da “na tuđoj muci traže solidarnost”.

“Ima i druga stvar. VRLO RETKO IMA RADNIČKA I SIROTINJSKA DECA DA STUDIRAJU”, komentar je jednog od članova.

Neki im predlažu da žive u studentskom domu.

“Šta će ti stan, za 1 studenta je dovoljna 1 soba. Ili nije?! Uči dobro – bićeš na budžetu i imaćeš smeštaj u domu. Ili studiraj – i radi”, dodaje drugi član.

Oni koji su saglasni sa tim da su cene kirija visoke ističu da nema pristojnih uslova i da su u većini ponuda jako loša kupatila.

“Apsolutno se slažem. Cene su neshvatljive, a tek kupatila, 70% stanodavac ima jako loše kupatilo a cena bude 250 evra. Pa dokle više, osnovnu higijenu ljudi ne mogu da obave u nekim pristojnim uslovima, da ne pričamo o drugim stvarima”.

Takođe, pitaju stanodavce da li bi legli u krevet u kome su “Staljin i Tito prenoćili”.

“Mislim da ljudi prvo trebaju da se okrenu oko sebe i zapitaju sami da li bi legli u krevet u kome su Staljin i Tito prenoćili i kuhinja i kupatilo koja se rasipaju ili su u užasnom stanju”.

Jedan od stanodavaca ipak tvrdi da godinama izdaje stan po najmanjoj mogućoj ceni.

“Žao mi je što su ljudi pohlepni i bezobrazni. Takođe mi je jako žao što će nas, za nekoliko godina, lečiti neki nepismeni doktori”.

Drugi piše da zna šta je nemanje.

This slideshow requires JavaScript.

“Ja sam izdao u centru kod Džamije za 150 evra. Svako može da traži koliko hoće, i niko taj stan nije dobio već s mukom zaradio i kupio”.