LESKOVAC – Okružn i Gradski odbor SUBNOR-a Leskovca organizovao je u Leskovačkom kulturnom centru tribinu povodom 70. godišnjice drugog zasedanja AVNOJ-a koje je održano 29. i 30. novembra 1943. godine u Jajcu, koja je podsećala na istorojki školski čas.
„Dalekosežne istorijske odluke, donete na ovom zasedanju, postavile su politički osnov budućeg uređenja Jugoslavije“, rekao je istoričar Božidar Stamenković.
To bio jedan od najznačajnijih istorijskih događaja kojim je praktično označen kraj monarhije u Jugoslaviji, što će biti ozakonjeno dve godine kasnije po završetku Drugog svetskog rata.
Deklaracijom, koja je usvojena u Jajcu, AVNOJ je konstituisan kao vrhovno zakonodavno i predstavničko telo, formiran je Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije, kao privremena vlada a kralju Petru II Karađorđeviću zabranjen je povratak u zemlju do završetka rata.
Po rečima Božidara Stamenkovića, jedna od najvažnijih odluka II AVNOJ-a je da se Jugoslavija formira kao demokratska ravnopravna zajednica Srba, Hrvata, Slovenaca, Crnnogoraca i Makedonaca a nacionalnim manjinama priznata su nacionalna prava.
„Na predlog slovenačke delegacije uvedeno je zvanje maršala koje je dodeljeno Josipu Brozu Titu“, ispričao je Stamenković.
Pored članova Komunističke partije Jugoslavije među većnicima AVNOJ-a bili su i predstavnici Mačekovog i Rodićevog krila Hrvatske seljačka stranke, Srpske seljačke stranke, Hrišćanskih socijalista i dvojica aktivista Jugoslovenskog odbora, čime je, po rečima Stamenkovića, data puna demokratičnost ovom zasedanju.
O dometima odluka zasedanja AVNOJ-a u Jajcu i borbi za njihovo međunarono priznanje govorili su i istoričari Dr Ivan Becić i Milan Trajković.
(Kraj) bdi/mil
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
AVNOJ,najopasniji corak srpske istorije.Odrzavanje tribine ovakvim povodom je dokaz velikog neukusa i jos vece dokolice.
I taman kada vec svi pocinjemo da primecujemo, da nam u poslednjih par dana nesto nema glavne urednice…
Kad ono:
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/423244/Srce-za-decu-Dve-porodice-dobile-pomoc-Blic-fondacije
Milice, danas imas od mene PLUS KO VRATA! 🙂
Leva ruka ne treba da zna šta daje desna
Знајући мој Небески и од Бога Изабрани Народ ( чије је основно гесло: што очи виде то рука дрпи) очекујем да целу, наредну Боговетну Ноћ, проведе у Сузама. И да добијем минусе и минусе, тако да ће ми суза сузу стизати? Без обзира што сам тражећи смирење и спокојство стално говорио, а и овде писао, да нећу више читати будалаштине будала, поганштине смрадова, и гадости гадова; опет сам прочитао! И опет сам се изнервирао! Баш сам глуп!! Много сам глуп!! Ту Бре! Сачувај ме Боже и саклони. Али тако је то кад имате само четири разреда основне школе – оне поред реке. Зато се стидим што било шта пишем. Као, ја неком објашњавам оно што сви знају. Али морам да рекламирам представу да не би све покрили снегови, рузмарин и шаш. Да не би ово моје писаније било пуно буке и беса коју, ја, идиот причам, послужићу се оним што је написала Шефтелија цитурајући Његоша: да је време мајсторско решето, а Стојан Церовић тако паметно рекао: Србија је земља у којој је прошлост је много неизвеснија од будућности. Како Српски Народ не воли много да чита књиге написане(уџбенике) али јако воли књиге ненаписане (кафанске приче), потрудићу се да све што овде изнесем буде само из уџбеника, односно архива. Ништа моје – те ја знам, те сам чуо од овог или оног.
Проф. др Ђорђе Станковић, шеф Катедре за историју Филозофског факултета у Беораду: Дража Михаиловић је од 1.11.1941.год. па до краја рата био квислинг.
Др Дубравка Стојановић, редовни професор историје на Филозофском факултету у Београду: Недвосмислено је да од новембра 1941.год. на територији саме Србије почиње колаборација четника Драже Михаиловића са Немцима. Да не помињемо колаборацију у Босни, Црној Гори и Хрватској. Колаборацију и страшне ратне злочине. Међутим, овде историја не помаже, зато што нико неће да је чује.
Ко су проф. др Ђорђе Станковић и др Дубравка Стојановић обавестите се сами, да сазнате колико су то “велики љубитељи“ партизана.
Подаци из италијанских архива објављени 2011.године. Није партизанска архива, само да се зна!
Izvod iz kataloga zločina počinjenih pod komandom Draže Mihailovića. Navedene brojke odnose se na žrtve kojima su poznata imena, prezimena, mesto rođenja, mesto, datum i okolnosti pogubljenja. Istorijska nauka još uvek nije kvantifikovala ukupne četničke zločine tokom Drugog svetskog rata.
Opština Foča: 1941-1945: 3525 ubijenih (zaklanih, spaljenih, streljanih) bošnjačkih civila – mahom žena, dece i staraca.
Opština Pljevlja: 1941-1945: 1389 ubijenih (zaklanih, spaljenih, streljanih) bošnjačkih civila – mahom žena, dece i staraca (581 dete ili 42%).
Opština Goražde: 1941-1945: 1370 ubijenih (zaklanih, spaljenih, streljanih) bošnjačkih civila – mahom žena, dece i staraca.
Opština Čajniče: 1941-1945: 598 ubijenih (zaklanih, spaljenih, streljanih) bošnjačkih civila – mahom žena, dece i staraca.
Opštine Prozor i Jablanica: 6-10. oktobar 1942: 1019 ubijenih bošnjačkih i hrvatskih civila – mahom žena, dece i staraca.
Opštine Čačak, Gornji Milanovac i Lučani: 1941-1944: 702 ubijenih, od čega 209 zaklanih; u ovim opštinama četnici su ubili 99 žena, pretežno klanjem.
Užički okrug (opštine Užice, Požega, Arilje, Ivanjica, Čajetina, Kosjerić): 1941-1944: 1081 ubijenih (ovom broju treba dodati i 312 zarobljenih partizana sa ovog područja koje su četnici predali Nemcima).
Opština Knjaževac: 1941-1944: 250 ubijenih.
Opštine Obrenovac i Barajevo: 1943-1944: 323 ubijenih (uglavnom zaklanih) civila.
Četnički zatvor u Kolašinu: mart 1942 – mart 1943: 119 streljanih i obešenih.
Vranić (opština Barajevo): 21-22. decembar 1943: 67 ubijenih (uglavnom zaklanih) civila, od čega 35 žena i 15 dece.
Drugovac (opština Smederevo): 29. april 1944: 72 ubijena civila od čega 24 zaklanih.
Gata (opština Omiš): 2. februar 1942: 190 ubijenih hrvatskih civila.
Jagodina, Paraćin, Ćuprija: 2. februar 1944: 46 zaklanih civila.
Boljanići (opština Pljevlja): 5-8. februar 1943: 386 ubijenih bošnjačkih civila, mahom žena dece i staraca.
Bukovica (opština Pljevlja): 5-8. februar 1943: 556 ubijenih bošnjačkih civila, mahom žena dece i staraca.
Meljak (opština Pljevlja): 5-8. februar 1943: 480 ubijenih bošnjačkih civila, mahom žena dece i staraca.
Sutjeska (opština Foča): 20. decembar 1941 – 20. januar 1942: 412 ubijenih bošnjačkih civila, mahom žena dece i staraca.
Ustikolina (opština Foča): 3. decembar 1941 – 20. januar 1942: 185 ubijenih bošnjačkih civila, mahom žena dece i staraca.
Slatina (opština Foča): 20. decembar 1941 – 20. januar 1942: 89 ubijenih bošnjačkih civila, mahom žena dece i staraca.
Kunovo (opština Foča): 20. decembar 1941 – 20. januar 1942: 163 ubijenih bošnjačkih civila, mahom žena dece i staraca.
Vikoč (opština Foča): 20. decembar 1941 – 20. januar 1942: 177 ubijenih bošnjačkih civila, mahom žena dece i staraca.
Зевс је подарио Грцима срам и стид, да се посраме, застиде! А, ми Срби? Србија је у Дргом светском рату имала 16 завађених војски. 16. само да се зна о Том сложном и “Слободарском Народу“. Мало ли је? Идемо даље. Хоћете да прочитате Извештај четничког војводе Павла Ђуришића свом ратном команданту Дражи. Хоћете?Добро. Гле, ево га! Није фалсификован. Из исте је архиве. Ово се све догађа 1943.године.
General Mihailović je iz štaba kod Kolašina putem radio veze pažljivo nadzirao operaciju. On 1. februara depešom javlja Baćoviću da je Đurišić krenuo ka Bosni “usput čisteći sve pred sobom” i oduševljeno zaključuje: “Naša akcija ima zamah čišćenja cele Bosne.” Par dana kasnije, Mihailović 8. februara javlja da “Turci skoro ne daju nikakav otpor”, a Italijani “mole i preklinju da se prestane.”
Kao i prilikom prethodnog pokolja u oblasti Bijelog Polja, Đurišić i je ovoga puta zadovoljno raportirao vrhovnom zapovedniku Mihailoviću:
Akcija u Pljevaljskom, Čajničkom i Fočanskom srezu protivu muslimana izvršena je.
Operacije su izvedene tačno po naređenju i izdatoj zapovesti. Napad je počeo u određeno vreme. Svi komandanti i jedinice izvršili su dobijene zadatke na opšte zadovoljstvo.
Sva muslimanska sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena da nijedan njihov dom nije ostao čitav. Sva imovina je uništena sem stoke, žita i sena.
Za vreme operacija se pristupilo potpunom uništavanju muslimanskog življa bez obzira na pol i godine starosti.
Žrtve. — Naše ukupne žrtve su bile 22 mrtva od kojih 2 nesrećnim slučajem i 32 ranjena. Kod muslimana oko 1.200 boraca i do 8.000 ostalih žrtava: žena, staraca i dece.
Moral: kod naših jedinica bio je u svakom pogledu izvrstan i na veoma visokom stupnju. Herojski poduhvati svakog pojedinca i čitavih jedinica sa svojim starešinama su u svakoj situaciji dokazali vidnog izražaja i zaslužuju svaku pohvalu. Moral kod muslimana bio je takoreći srušen. Zavladala je epidemija straha od naših četnika, tako da su bili prosto izgubljeni.
Pokolj muslimana o kojem počinioci tako sladostrasno izveštavaju, bio je najmasovniji četnički zločin tokom Drugog svetskog rata. U ovoj operaciji uništenja ubijeno je više hiljada žitelja pljevaljskog, čajničkog i fočanskog kraja.
Struktura žrtava je ono što užasava.
ŽRTVE
Na osnovu dostupnog spiska žrtava opštine Pljevlja, vidimo da je samo u toj opštini tada ubijeno 1370 ljudi, najviše male dece.
Najmlađe žrtve su novorođenčad, bebe do mesec dana života, kojih je ubijeno 13.
Preko četvrtine svih ubijenih (oko 26 %) su dečica do četvrte godine života.
Preko polovine ukupnog broja žrtava (oko 53,5 %) su deca ispod 14 godina.
Veći deo ubijene dece čine devojčice.
1. MUSIĆ M. BEGIJA, rođena 1943.
2. ŠLJIVO M. HAJRIJA, rođena 1943.
3. ŠLJUKA Š. EMA, rođena 1943.
4. MOĆEVIĆ J. SIMBULA, rođena 1943.
5. MOĆEVIĆ M. ĐUZIDA, rođena 1943.
6. ČORBO L. LATIFA, rođena 1943.
7. MUSIĆ S. HAJRO, rođen 1943.
8. MAŠOVIĆ A. ELMASA, rođena 1943.
9. KELEMIŠ J. RAŠID, rođen 1943.
10. SIJAMIĆ R. ZUMRA, rođena 1943.
11. MAŠOVIĆ DŽ. HAZBIJA, rođen 1943.
12. ŠATARA M. NURA, rođena 1943.
13. HEKALO M. MURADIF, rođen 1943.
14. KUBUR M. HAMDO, rođen 1942.
15. ŠLJUKA M. ZADA, rođena 1942.
16. PLAKALO R. NURA, rođena 1942.
17. SIJAMIĆ A. ZIZO, rođen 1942.
18. GEC P. RABIJA, rođena 1942.
19. PRLJAČA R. ADILA, rođena 1942.
20. MOĆEVIĆ A. ZLATIJA, rođena 1942.
21. DRKENDA DŽ. RASIM, rođen 1942.
22. KORORA R. SAFIJA, rođena 1942.
23. KLAPUH S. FATIMA, rođena 1942.
24. PUŠKA M. NAZA, rođena 1942.
25. KADRIĆ DŽ. MEVLA, rođena 1942.
26. KISELICA M. HAŠIM, rođen 1942.
27. KISELICA M. SABIT, rođen 1942.
28. PUCAR DŽ. HADŽIRA, rođena 1942.
29. HASOVIĆ A. JUSUF, rođen 1942.
* Celokupan spisak žrtava
А, сада ја. Знам, да задртост има две стране, али да нешто и ја, неписмен какав јесам, кажем. Појам злочина је правни или морални појам, а никако историјски или социолошки. По самом свом смислу, он се не може применити на историјске епохе или друштва, на читаве народе. То не! Да ли се може разумети – не знам. Разумевање не значи оправдање. Може се разумевати не оправдајући. Може се оправдати не разумевајући. Оправдање је морална појава, разумевање-гносеолошка. Са гледишта оправдања или осуде, између Прошлости и Садашњости нема никакве везе. Садашњост не оправдава Прошлост. Као и то да Прошлост није кривац за Садашњост. Не сме се оправдавати или окривљивати Прошлост са гледишта Садашњости. Разматрање историје у категоријама Оправдања и Осуде- значи искључивање било какве могућности њеног Разумевања. Јер, све оно што критичари говоре о прошлом времену, па и времену комунизма или социјализма, у суштини је посматрање тог времена с позиција Данашњег, а не Пређашњег живота. И стога је све то ЛАЖ. Њихова свађа, Партизана и Четника, је њихова свађа, а не наша. И нека тако и остане.
Само да испеглам мајицу “Косово је Србија“ па идем у град. Наравно са мном увек шета мој верни црно-бели пас-Чупко.
Potpisujem profesore. Ali zaboravljate da još od pragreha važi da kada “očevi jedu kiselo grožđe, sinovima trnu zubi” (knjiga proroka Jeremije 31:29).
I tako ja na putu, kad tamo mnogo sveta šeta. Mladi svet uglavnom preferira svetske trendove, u najmanju ruku evropske vrednosti. Ja osluškujem nesigurno, mada ne i neiskusno.Za mnom došli iz Leposavića, pa Zubinog potoka, pa Zvečeva, da se družimo, kažu. Takve ponude se ne odbijaju. A vino crno Manastirsko osveštano iz Gračanice. S mukom rađeno, od zadovoljstva se pije. Trebalo bi ga zvati Veselo vino, na smeh tera čoveka. Reč po reč i stigne i domaća pogača sa Kosova. Usput saznam da svi imaju po četvoro, petoro dece. Ja otežano gutam zalogaj jer mi se u grlu steže, a kad vidim da su oni veoma ponosni tad se setim da se i hleb i deca od duše prave, te progutam i zalijem muke njihove.
I tako – jedna flaša ministru njIhivom za Kosovo i Metohiju što ih je obišao, jedna meni, za uspomenu na ove ljude čiji je celi svet dole. Još mi odjekuje rečenica-Želja nam je da nam i čukununuci dožive da na Kosovu žive.
ziveo 29 novembar dan sfrj pozdrav svima koji slave ovaj dan