Tatjanu Krstić (42) iz sela Gložane kod Vlasotinca život nikada nije mazio, a dva najteža udarca preživljava poslednjih godinu dana, boreći se sa karcinomom dojke i jajnika i strahujući da nju i njenog sina izvršitelji ne izbace iz garaže gde se sklonila iz rodne kuće pre šest godina zbog poremećenih odnosa, porodice sa više braća i sestara iz dva braka njenog oca.

„Sem te garaže koja prokišnjava i u kojoj nema ni vode, nemam drugi izlaz, nemam gde da odem. Živim od socijalne pomoći od 8.300 dinara, pa ne mogu da iznajmim stan. Sin zaradi po koji dinar kada uspe da nađe sezonski posao, ali to ne stigne ni za njega. Ponekada nemam ni za autobusku kartu od sela do Leskovca ili Niša gde primam hemioterapije“, priča ova mlada žena dok joj suze klize niz lice.

Razgovor vodimo neposredno pošto je primila terapiju. Dok je ulazila i kasnije izilazila iz redakcije juGmedie, korak joj je bio usporen, a kolena klecala.

„Presuda je izvršna. Moj polubrat je dobio presudu na sudu i sada me izbacuju iz  porodične graže, pošto sam ranije bila izbačena iz rodne kuće s malim detetom. Izvršitelji su više puta dolazili, ali kako nemaju šta da zaplene oni idu kod mojih rođaka, pa i oni imaju problema zbog mene“, jada se.

Sve je počelo od ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovora kojim se vešto služe pojedini članovi porodice, ostavljajući sve ostale naslednike bez nasledstva. Tatjanin otac, objašnjava, je sve ostavio jednom od njena tri brata, iako je ona, tvrdi, čuvala oca. Takođe tvrdi da je otac kasnije pokušavao da raskine ugovor, da su posle tog ugovora usledila još dva, da je njen potpis na jednom zloupotrebljen i iskorišćen za izjavu da se ona odriče svog dela nasledstva. No ne uspeva da razjasni priču do kraja jer joj se reči gube u suzama. Ne insistiramo jer je preumorna od terapije.

Polubrat koji je dobio presudu i koji zahteva njeno iseljenje iz garaže je Cvetko Marinković iz Gložana. On kaže da je reč o „priči od davnina“ optužuje novinaku juGmedie za pristrasnost pre nego što čuje pitanja samo zato što je – žena, jer, „žena će uvek stati na stranu žene“.

Pitamo da li mu je žao sestre? „Nije“, veli.

„Jer, ona ima i rođenu sestru i rođenog brata. Zašto njima nije žao. Kada smo pokrenuli sudski spor, ona nije bila bolesna. Ko meni garantuje da i ja sutradan neću da se razbolim. Ja moram da mislim na sebe i na svoju decu“, priča i kaže da je nezadovoljan postpucima sudstva jer izvršitelji dolaze da naplate kiriju za garažu, a ne da isele Tatajnu, kako glasi presuda.

„Zakoni u ovom slučjau ne prepoznaju bolest, pročitajte zakon“, upućuje i dodaje da će štrajkovati glađu ispred suda.

I zaista, zakon ne prepoznaje bolest kada je krov nad glavom u pitanju, ali bi zato nadležne službe morale da prepoznaju teško bolesnog beskućnika, što ova mlada žena jeste.

„Opština Vlsotince je izašla u susret tako što mi je obećala pomoć od 100.000 dinara u ratama i ja sam zadovoljna što su me sagledali, pomažu mi i ljudi iz Udruženja „Hrast“ iz Leskovca, koje okuplja bolesne od karcinoma, ali i njihova sredstva su ograničena“, konstatuje Tatjana.

Tatjana Krstić je razvedena, samohrana majka. U braku je bila samo 17 mesci. Bila je udata u Bonjincu i tamo ni ona ni njen sin nemaju ništa od imovine.