Sedamdesetšestogodišnji Sulejman Ibraimi iz sela Buštranje, kod Preševa, svakog jutra u isto vreme potera svoje krdo bivolica na pašu iznad sela. Onako crne ko gar, sa dugim debelim rogovima na sredini, neodoljivo podsećaju na svoje bliske rođake iz Azije, odakle inače, i same potiču.

Iz dvorišta kreću u koloni jedna iza druge. Majke koje imaju mladunce dugim otegnutim mukanjem se opraštaju od njih.Ne zadržavaju se mnogo ni uz put. Žure da što pre dođu do sočne trave.

Za njima sa štapom u ruci hita i Sulejman. Ne obazire se puno ni na automobile koji, s vremena na vreme,projure asfaltnim putem. Ne pazi ni na stoku koju je poterao. Poznaje ih kao svoju dušu i zna da se ni jedna od njih neće uplašiti i istrčati pred automobil.

I TAKO CEO ŽIVOT

Sulejman je čitav svoj život proveo čuvajući bivolice. Prošle godine je zbog lošeg zdravlja zaglavio desetak dana u bolnici i tamo se mnogo sekirao za svoje životinje, pitajući se da li ih njegov sin dobro čuva i pazi. On je uvek tako brižan prema njima. Čuva ih i gaji kao svoju decu, a ove plemenite životinje mu uzvraćaju tako što mu uvek podare kvalitetno mleko od koga  njegova porodica egzistira.

„Od bivoljeg mleka pravimo i prodjemo sir. Sve količine koje proizvedemo prodamo na kućnu adresu po ceni od 450 dinara za kilogram. Najveća potražnja za sirom je u letnjim mesecima kada iz inostranstva dođu naši meštani. Oni ne pitaju za cenu, samo traže da im isporučimo kvalitetan sir. Njima prodajemo i bivolje maslo po ceni od 25 evra za kilogram“, priča Sulejman.

U ovu porodicu, koja već stotinak godina uzgaja bivolice u ovom kraju poznate kao sorta Gala, godinama dolaze ljudi po maslo i mleko koje koriste za lek i kod najtežih bolesti.

„Maslo koriste kao lek protiv glavobolje i reume. Mleko od naših bivolica ljudi kupuju i za lek protiv astme. Litar prodajemo po ceni od petsto dinara.Dugo godina, ljudima koji bi došli da kupe mleko i maslo za lek, nismo uzimali novac. Kada je, međutim, i kod nas udarila kriza morali smo da počeno da naplaćujemo“, kaže Sulejman.

BIVOLICE OPSTALE SAMO U PORODICI IBRAIMI

U ovom selu jedino porodica Ibraimi čuva bivolice.Svi ostali su ih odavno prodali. Umesto njih neki su počeli da čuvaju krave simentalske rase. Ogromna većina je, međutim, u potpunosti ispraznila svoje štale i počela da se bavi unosnijim poslovima. Žicu za takav biznis Sulejman nije imao i zato je do današnjih dana sačuvao svoje krdo bivolica.

„One su veoma zahvalne životinje za čuvanje i mogu da budu unosne ako čovek ume da iskoristi sve što one umeju da daju. Fizički su veom jake i retko kad poboljevaju.Vodu vole iznad svega i kad je nađu po dva sata ne mogu da ih isteram odatle uprkos tome što se meni negde žuri.Mleko bivolica je veoma jako i za kratko vreme njihovi mladunci, koje mi zovemo čukče, mogu da dostignu težinu od 120 kilograma.Sa tako odgajenim mladuncem na tržištu možemo da ostvarimo zaradu od 450 evra, a sa odraslom bivolicom i do 1.000 evra, kaže Sulejmanov sin Ibraim.

Zbog ovakve zarade u njihovom gazdinstvu su do današnjih dana opstale bivolice.Oni, međutim, ne planiraju da povećaju njihov broj u staji kao i da prošire proizvodnju mleka i sira uprkos tome što su njihovi mlečni proizvodi veoma traženi na tržištu.

Ali zato sa pažnjom prate rad Ministarstva poljoprivrede i potajno se nadaju da će uskoro da bude usvojena i odluka koja će im omogućiti da i za bivolice ostvare pravo na subvencije, a koje bi oni odmah uložili u izgradnju savremene staje.