U niškom, leskovačkom, pirotskom i vranjskom kraju nikad više berača pečurki, kojima pogoduju vremenski uslovi sa kišnim i toplim danima, pa su se ljudi razmileli po šumama.

Meštani sela u podnožju Suve planine, Babičke Gore i Radan planine pričaju da šume u njihovim krajevima nisu skoro bile tako pune ljudi kao ovog proleća.
Dejan Radivojević iz suvoplaninskog sela Gornja Studena koji se bavi otkupom pečurki i lekovitog bilja, rekao je da se lisičare trenutno plaćaju 300 dinara po kilogramu.

„Čitave porodice se ovih dana bave berbom pečurki. Jedna porodica iz Studene proteklih dana ubrala je skoro sto kilograma lisičara„, priča Radivojević.

Berači pečuraka paralelno beru i cvet zove, koji se na tržištu prodaje za 50 dinara po kilogramu

Berači odlaze u šumu čim svane i vraćaju se oko podneva, usput prelazeći više desetina kilometara, ali to je uslov da se iz šume vrate sa punim torbama pečuraka.
„Narednih dana očekujemo još više berača u šumama, jer lisičare u ovom kraju ima najviše tokom juna„, procenjuje Radivojević.

Ljubinko Radovanović iz Leskovca ovih dana je sa skoro celom porodicom u podradanskim selima.

„Krenuli sm u martu sa pečurkom smrčak i odlično zaradili jer se otkupna cena kretala od 600 do 800 dinara po kilogramu, prvi smo počeli da beremo lisičare i prodavali ih za 1.400 dinara, ali kako su se one množile, množili su se i berači, pa sam danas bio razočaran kada mi je otkupljivač platio 250 dinara po kilogramu“, priča Radivojević za Jugmediu i dodaje da je vrganj najneisplativiji jer se cena kreće od 50 do 100 dinara po kilogramu.

„U svakom slučaju zaradili smo odlično, kao nikada u poslednjih 10 godina“, zaključuje naš sagovornik.
Inače, kompletan rod lisičara se nakon čišćenja i pakovanja izvozi u zemlje Evropske unije.

Biljana Ljubisavljević/Milica Ivanović