Jednoj baki smo odneli šporet, hranu, sredstva za higijenu i sveće u slučaju da nema struju, a ona se uz zahvalnost na svemu, na kraju, šaleći se rekla: „Što nam niste doneli i šibicu, jer u selu godinama nema prodavnice.
To je samo delić onoga sa čim se na terenu susreće gradski većnik i koordinator Gradskog štaba za vanredne situacije grada Pirota i što odslikava sumornu realnost naših sela, ne samo staroplaninskih.
Ovaj većnik sa obilazi ostarele meštane pirotskih sela sa predstavnicima Gradske uprave, ćlanovima Radio kluba Pirot, Crvenim krstom i Centrom za socijalni rad. Oni su tokom pandemije obilazili meštane staroplaninskih sela u kojima uglavnom žive stariji ljudi, kojima su nosili pomoć, ali su im pružili i toplu ljudsku reč, jer mnogi žive sami i pomalo zaboravljeni.
“Nailazili smo na različite priče i ljudske sudbine. Mnogi od njih žive sami. Ne mogu da kažem da su potpuno zaboravljeni od dece koja su otišla i drugih članova porodice, ali su njihove priče iskrene i tužne. Mnogi od njih čak o tome ne žele mnogo ni da pričaju jer je to ‘sramota’ da se priča. Meštani teško odlučuju da govore otvoreno o problemima koji ih muče i pomalo su nepoverljivi. Odmahuju glavom ili rukom“, kaže Savov.
U njegovom sećanju su ostale priče starijih ljudi koji su ostali sami ili neki od njih žive na ivici opstanka.
“Predsttavnici Centra za socijalni rad su tokom posete najugroženijim meštanima staroplaninskih sela koji su ispunjavali uslove za smeštaj u Dom, odbijali ponudu jer nisu hteli da idu sa rodnih ognjišta iako im nije ni malo lak život. Kad ih pitamo da li im je potebna bilo kakva pomoć, da li ih neko pomaže ili obilazi, imaju li deci i rodjake, vešto izbegavaju da direktno to kažu. Medjutim, na osnovu naše procene, vidimo da im život nije lak, da sami žive, da se snalaze kako znaju i umeji i da ne vide izlaz iz te situacije. Pokušali smo ih da ih najpre opustimo razgovorom, da nam kažu šta ih muči i kakva im je pomoć potrebna i mislim da smo u tome uspeli. Obradovali su se paketima koje smo im nosili, hranu i hemijska sredstva i isticali da im to puno znači. Jedna baka nam je čak rekla da ovakvu pomoć do tada nije dobila ni od koga. Suze u očima su bile sastavni deo tih susreta, ali i rastanaka sa nama. Kod nekih od meštana smo se vraćali više puta u želji da ih čujemo i pomognemo. Kažu da starost žele da provedu u selu gde su rođeni. Neki su nam rekli da su deca htela da ih vode u gradove u kojima žive, ali oni kažu da je to kao kad biljku isčupaš iz korena“, prenosi nam Savov svoje utiske.
Predsednik Radio kluba Pirot Bojan Božić kaže za Jugmedia da su tokom posete meštanima udaljenih sela imali toliko posla oko podele pomoći i da nije bilo puno prilika da se njemu i njegovim kolegama, ljudi iz sela, poveravaju i pričaju im o nekim svojim problemima.
„Jedino čega se sećam je jedna priča čoveka iz jednog sela koji nam se žalio na svog sina. Govorio je kako on navodno ne brine dovoljno o njemu i ženi i kako ih retko posećuje. Smatrao sam da je to ipak njihov porodični odnos, u koji ne bi trebalo mnogo da se meša niko sa strane. To što smo mi donosili lekove i osnovne namirnice, u mnogim slučajevima, ne znači da ih deca ne obilaze i ne poštuju, već je to naša spremnost da zajedničkim snagama, pomažemo tim ljudima”, rekao je Božić.
Foto: Arhiva Radio kluba Pirot i foto Z.Panića
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. Projekat je sufinansiran sredstvima grada Pirota.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!