Visoke dnevne temperature koje su u poslednjih mesec dana dostizale skoro četrdeseti podeok na Celzijusovoj skali desetkovale su rod kukuruza u Pčinjskom okrugu, koji je zasađen na ukupno 10.000 hektara.

Prema rečima Nade Lazović Đoković, stručnjaka za ratarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, najviše su stradali kasni hibridi koji se nalaze u fazi rane mlečne do rane voštane faze zrelosti.

„Najviše štete od suše pretrpeli su zasadi kukuruza na zemljištima slabijeg kvaliteta i tamo gde nije primenjena puna agrotehnika. Takav kukuruz ovdašnji proizvođači će najverovatnije iskoristiti za spremanje silaže kako ne bi bili na totalnom gubitku iako njen kvalitet neće biti kao u godinama koje pogoduju rastu i razvoju kukuruza.Suši još uvek odolevaju kukuruzi zasejani pored vodotokova reka i na zemljištima bogatim podzemnim vodama“, kaže Lazović Đoković.

Tako kod ranih i srednje ranih hibrida kukuruza, Đokovićeva dodaje da možemo očekivati prinose od pet do šest tona po hektaru, a oni poljoprivrednici koji su sve ovo vreme zalivali svoj kukuruz mogu očekivati prinose od 12 do 13 tona po hektaru.

Stručnjaci u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi takođe ističu da je ova godina bila izuzetno teška za proizvođače kako jarih tako i ozimih kultura. Otuda oni savetuju poljoprivrednicima koji nameravaju da se i narednih godina bave proizvodnjom kukuruza da seju isključivo rane i srednje rane hibride kukuruza jer u ovakvim godinama jedino oni daju dobre prinose.