Vlasotince je ovih dana bilo mesto susreta generacije koja je 1977. godine završila Policijsku školu u Sremskoj Kamenici, susret drugova iz Bačke Palanke, Novog Sada, Kraljeva, Zagreba, Nikšića, Gusinja, Čanja, Valjeva, Niša, Vlasotinca, Šapca i drugih mesta, čije prijateljstvo nisu poljuljali ni ratovi ni granice.

Uz druženje i obilazak kraja, evocirane su uspomene na školske dane, prve službe, karijere, decu, unuke…

Jedan od glavnih „krivaca“ za druženje pripadnika 7 klase, 7. odeljenja je Nebojša Milčić, Crnotravac koji sada živi u Vlasotincu.

„Pre šest godina kada sam bio na Saboru trubača u Guči put me je naneo u Kraljevo, gde sam se sreo sa svojim drugom iz razreda Milanom Puskurićem, i u razgovoru sa njim nekako smo došli na ideju da organizujemo svake godine susrete našeg odeljenja, a da svake godine drugi bude domaćin, i da se uvek nađemo u drugom kraju nekadašnje Jugoslavije. I od tada svake godine, evo već šesti put se družimo. Uvek biramo različite krajeve. Mi jesmo tada bili Jugoslavija, a i danas kada se okupimo opet smo Jugosloveni. Kada se sada prisetim naših prvih dana školovanja, shvatam da smo mi u Sremsku Kamenicu otišli kao deca, sa tek završenim osmim razredom osnovne škole, a na kraju školovanja svi smo, mogu slobodno reći, izašli kao dobri ljudi“, sa setom priča Milčić, koji je kao i većina iz njegove generacije sada u penziji.

Kroz školovanje su se, veli, naučili redu, radu i disciplini, i ono što je najvredniji, postali i ostali – dobri prijatelji, uprkos lomovima u bivšoj Jugoslaviji.

„Neki od njih su prevalili i više stotina kilometara da bi došli na druženje“, dodaje.

Tokom školovanja Milčiću su drugari nadenuli nadimak Zidar, zbog crnotravskog porekla, pa ih je on sada vodio i do njegove rodne Crne Trave, srpske kolevke zidarstva, kao i na Vlasinsko jezero, a gosti su bili oduševljeni i Vlasotincem i Vlasotinčanima.

Zadovoljstvo ovim susretom nije krio ni Salih Fazlić iz Zagreba, koga su kolege pronašle preko Fejsbuka.

„Ljudi nigde nisu loši već samo pojedinci, a na njih čovek ne treba mnogo ni gledati. Ja ne mogu opisati koliko sam bio ponosan i srećan kada su mene moje kolege kontaktirale za druženje, i uvek ću se rado odazivati , naravno kada mi zdravstveno stanje to bude dozvoljavalo. Kroz naša dopisivanja i razgovore  ja sam se vratio i setio naših srednjoškolskih dana u Sremskoj Kamenici. Da se radi o pravim prijateljstvima koje smo stekli u srednjoj školi govori i veliki broj koji su sada ovde u Vlasotincu. A kada se setim  našeg odeljenja mogu reći da smo mi bili odeljenje za primer, uvek kompaktni, uvek smo iskazivali zajedništvo. Naša prijateljstva, posebno mogu reći za sebe, nisu prekinule ni ratne godine ni svi događaji koji su zadesili naše prostore. A škola koju smo mi završili, čini se da joj nije bila ravna ni jedna gimnazija u ondašnjoj  Jugoslaviji, jer kada sam nastavio školovanje, mnoga znanja koja sam stekao su mi veoma pomogla da završim i političke nauke a potom i kriminalistiku“, kazao je gost iz Zagreba.

Sastanku u zgradi Skupštine opštine, gde im se obratio i predsednik lokalne samouprave Zoran Todorović je, prisustvovalo je inače 26 bivših učenika ove škole, a na ispraćaju zagrljaji i suze u očima, ali i poruke – vidmo se naredne godine u isto vreme.

(Kraj)