Od sutra u Srbiji prvi put počinje vakvinacija i vakcinom  proizvođača Moderna, koja se već distribuira po vakcinalnim punktovima, saopštila je Vlada Srbije. Na Institut Torlak prošle nedelje je stiglo 200.000 doza ove vakcine, koju je Srbiji donirala Poljska. Ovo je prvi put da je u Srbiju stigla Modernina vakcina.

Modernina vakcina protiv korona virusa je mRNK vakcini. Kolika je njena efikasnost, koliko je bezbedna i po čemu se razlikuje od Fajzerove vakcine protiv korona virusa , za Blic je govorila virusolog dr Nada Kuljić Kapulica.

Ona kaže da ona pripada grupi savremenih vakcina za čiu proizvodnju se koristi nova tehnologija, poput one za proizvodnju Fajzerove vakcine.

„Postoje razlike između ove dve vakcine. Modernina vakcina sigurno predstavlja korak u budućnost. Ona se zasniva na informacionoj ribonukleinskoj kiselini (RNK) koja se u vidu nano čestice, koja je uvijena u određeni omotač, ubacuje u našu ćeliju, kojoj daje instrukcije za proizvodnju jednog dela virusa na kom se stvaraju zaštitna antitela, a to je deo virusa koji brani naš organizam od infekcije. Modernina vakcina spada u tu kategoriju vakcina“,  kaže doktorka.

Modernina vakcina se poput Fajzerove daje u dve doze.

„Pilot studije u raznim zemljama pokazuju visoku efikasnost ove vakcine. Ako Fajzer kaže da je efikasnost njihove vakcine 95 odsto, Moderna ističe da je efikasnost njene vakcine 94 odsto. Šta će biti do kraja u široj primeni i širim ispitivanjima ostaje nam da vidimo“.

Razlike između Fajzerove i Modernine vakcine

„Postoje određene razlike između Fajzerove i Modernine vakcine. Te vakcine razlikuju se pre vega u građi same vakcine, odnosno u omotaču u koji je upakovana ta informaciona RNK. Kod Moderne radi se o lipidnom omotaču

koji ima funkciju zaštite same RNK koja je veoma osetljiva na temperaturu, tako da joj je potrebna zaštita od razaranja“, kaže dr Kuljić Kapulica i dodaje:

„Druga stvar je dodatak SM 102 lipoprotein koji je adjuvanas, odnosno pojačivač efekta vakcine.

Razlika između Modernine i Fajzerove vakcine je i u kalendaru davanja vakcine. Iako se obe daju u dve doze, Fajzer se daje u razmaku od tri nedelje, a Moderna u razmaku od četiri nedelje“.

„Razlika je i u količini mRNK, koja je tri puta veća u Moderninoj vakcini i ona daje robusniji imuni odbovor, nego što je to slučaj sa Fajzerom“, kaže doktorka.

Ona je navela i da je razlika u primeni vakcina na mlađoj populaciji. Fajzer vakcina je dozvoljena i za decu, a Moderna još uvek nije odobrena za mlađe od 18 godina.

Kada su u pitanju ispitivanja vakcina za decu, koriguje se sastav ili doza vakcine, kaže sagovornica i dodaje da je Fajzer svoju dozu od 30 mikrograma korigovao na 10 mikrograma, što je dečija doza.

„Moderna sadrži 100 mikrograma informacione RNK i ona još nije korigovala svoju dozu za mlađe populacije“, objašnjava doktorka i dodaje da su potrebna dodatna ispitivanja i dodatni podaci za upotrebu kod dece i da se očekuje da će to trajati do februara naredne godine.

Da li Moderna može da se koristi i kao buster doza?

„Moderna može da se koristi za buster dozu u slučaju da predhodna vakcina daje neke dodatne neželjene efekte. Ono što bi trepbalo napomenuti je to da su neželjeni efekti kod Moderne slični kao i kod Fajzera. Ono što se događa kada se primi vakcina je lokalni bol, eventualno slabost i temperatura“, navodi doktorka.

Ona dodaje da ono što je u literaturi opisano, ali još uvek nije dovoljno potvrđeno i dokumentovano, da ima određenih ispitivanja, posebno u Japanu i nordijskim zemljama, u Finskoj i Danskoj, koja su neželjene efekte koji se smatraju nešto ozbiljnijim, ali izuzetno retkim, svrstali u grupu pojave miokarditisa i pojavu perikarditisa, posebno kod mladih muškaraca. Ispitivanje i definitivan zaključak o tome koliko bolest nastaje zbog vakcine je u toku.

Doktorka je takođe dodala da se Moderna kao buster doza može primeniti i kod vakcine koja je u prve dve doze dala jači alergijski efekat, pa da bi se to izbeglo, onda bi Moderna kao buster doza mogla da bude opcija.