Časopis „Leskovački putnik“, koji će sutra biti predstavljen u Narodnom muzeju Leskovc s popčetkom u 14 sati, sadrži niz odbranih novinskih članka u periodu između 1888 i 1941.godine, a njegov sadržaj je veoma zanimljiv. Ovom publikacijom obeležava se 75 godina Muzeja.

Njegovim čitanjem čete bar na trenutak moći da zavirite u život Dimčeta starog Jorgandžiju, baba Vane Teokarović, heroine muške Marije, najbržeg leskovačkog džeparoša Šišobrka, a sa njima i doživite i duh starog Leskovca, jedinstvenu mešavinu patrijahalnog i modernog, siromašnog i bogatog, naprednog i zaostalog…..

Časopis je priredio Nebojša Dimitrijević.

Ekonomski uspeh Leskovca između dva svetska rata privukao je mnogobrojne prestoničke i jugoslovenske novinare. Pravda, Politika, Štampa, Mali Žurnal, Vreme, Glas Šibenika i dr. pisali su o ekonomskom čudu zvanom „srpski Menčester, i vrednim „Menčestercima“ koji vođeni krilaticom „Mi jedemo paprike, i zidamo fabrike“ uz mnogo odricanja stvaraju bolju budućnost za sebe, svoj grad i državu. Tu ne treba zaobraviti i lokalne nedeljnike „Leskovački glasnik“ i „Nedeljne novine“, koji su oslobođeni prestoničkih predrasuda o svom gradu i njegovim stanovnicima pisali o svakodnevnim problemima i kritikovali prestoničke novinare koji su Leskovac gledali kroz ružičaste naočare ekonomskog uspeha.

Srpski Mančester i njegovi ljudi su došli, prošli, i ušli u legendu, ali nažalost, vremeplov nije izumljen, tako da mogućnost da ovaj period iskusimo iz ličnog iskustva i dalje ostaje u domenu teorijske fizike. U nemogućnosti da stari Leskovac vidimo svojim očima, pribećićemo najboljoj opciji, očima njegovih savremenika, novinara!