Zoran Veličković (58) iz Leskovca pustio je danas suze pred prvim čovekom Leskovca Goranom Cvetanovićem na tradiconalnom Danu otvorenh vrata zbog niz problema.

On je najpre pričao o tome da njegov sin ima fakultet i da radi kao radnik u „Juri“, a onda tražio pomoć za bolesnu sestru koja čeka na operaciju kolena i ima velike bolove, ali nema zdravstvenu knjižicu.

„Ja sam nezaposleno lice, prijavljujem se na Zavod, neće da me prime jer sam u godinama, od čega da živim? Bio bih veoma zahvalan ako bi pomogli za bolesnu sestru“, pričao je čovek.

Iz razgovora se shvatilo da je sestra ili sam Veličković vlasnik nekog zemljišta, ali da može da prijavi poljoprivredno domaćinstvo i dobije knjižicu.

S obzirom da je reč o urgentnoj situaciji, predsednik Privremnog organa Goran Cvetanović zamolio je direktore RFZO i Opšte bolnice Leskovac da nađu modele da bolesna žena bude što hitnije operisana, pa je ostalo da ga oni već sutra prime i dogovore termin operacije.

To je danas bila jedna od najtužnijih scena pred Cvetanovićem, njegovim saradnicima, načelnicima i direktorima, a do 12 sati saslušano je 20 Leskovčana sa problemima.

Bilo je i drugih primera, budući da je Borivoje Banković, „najveći humorista u Leskovcu“ rekao da je došao kod gradonačelnika jer je „najzadovoljniji čovek na svetu“.

„Možda imam problem zbog drugih, ali zbog ovih ovde ne. Pa nikada bolje nije bilo. Do Dečji ured kad se išlo bilo je blato, sad nema blata, gradi se po celom gradu. Pa što i to da ne kažem, a imam i ja svoje, imam nešto da kažem, fala bogu da može da se uđe, ranije nije moglo“, hvalio je humorista potez vlasti.

Inače, Goran Cvetanović rekao je novinarima da su ljudi uglavnom tražili rešenja za komunalnu infrastrukturu, probleme u zdravstvu, rešavanje imovinsko pravnih problema i slično.

„Na ovakvim prijemima, na Otvorenim vratima, većina sugrađana ode odavde sa većinom rešenih problemima ili sa savetom kako da se reši u dogledno vreme, što je naš osnovni cilj“, kazao je.

Odgovarajući na pitanje novinara Jugmedie, on je dodao da građani imaju razne probleme i velike želje, ali da je razlika između želja i mogućnosti na suprotnim stranama.

„Drago mi je kada mi kažu da su bili tri puta kod direktora Doma zdravlaj i da ih je primio, dva puta kod direktora bolnice i drugih institucija, kao i kod Vodovoda, i da ih je svako primio i pokušao da reši ili rešio problem“.

Od 20-ro Leskovčana, samo su dve osobe došle da traže posao, a obe osobe su radile ranije u nekoliko firmi. Ranijih godina Leskovčani su na ovakav dan najviše tražili posao.

Ponekada, dodao je, ljudi ne shvataju da je problem nerešiv, navodeći primer bake koja je došla sa unukom i tražila da joj se reši problem priključenja vode, a da pri tom ne može da dobije saglasnot sina, za koga ni ne zna gde je. Naveo je i primer komšijskih odnosa gde se ne dozvoljava, na primer, da vodovodna cev prođe kroz dvorište kako bi voda stigla do komšije.

„Jer, naši međuljudski odnosi su nekada na vrlo niskom nivou ili su u nekim raznim sukobima i sudskim procesima. Mi sve rešavamo ono što je lično do nas, gde nema imovinsko pravnih problema, a gde je čisto završava se za nedelju dana“, istakao je Cvetanović.

On je ponovio da kod njega i njegovih okupljenih saradnika dolaze ljudi koji nisu mogli da reše probleme kroz institucije sistema, te da s njima ima laku komunikaciju i lako odgovara.

„Zato što sam ja čovek koji 58 godina živi u ovom gradu i koji sam se inicijalno bavio i privatnim zanatstvom i privatnim poslovima, djapazon delovanja je širok. Lako mogu da razumem te ljude jer ih znam, ali istovremeno, previše su naši građani ponosni i gordi. Mislim da je dovoljno samo da kažu – izvini, pogrešio sam, komšiji ili osobi sa kojom može da reši problem. A to je rešenje svih probelema, da voda može da prođe do njegove kuće, da ima registrovanu firmu…Mislim da te reči moramo zajedničkim snagama što više da upotrebljavamo – izvini, oprosti, kriv sam“, zaključio je Cvetanović.

On je najavio mogućnost da se još dva puta održe Otvorena vrata u decembru ove godine.