Devetogodišnji dečak Dejan Stojanović iz Vladičinog Hana vodi svoju tihu borbu otkako je, još kao beba, oboleo od epilepsije i pretrpeo oštećenje mozga. Umesto igračaka i školskih knjiga, njegov svakodnevni svet čine beskrajna strpljivost porodice i bolničke sobe od Niša do Beograda. Ali pomaka – nema.

Njegovi roditelji, Marija i Miroslav, pričaju za Jugmediu da su bili presrećni kada su, posle dve godine i zdrave ćerkice, dobili i sina. Tek kada je Dejan napunio godinu dana, javila se epilepsija – najpre u blažem, a potom u sve jačem obliku.

„U to vreme nije, kao sva deca, mogao sam da sedi. Kasnije nije mogao ni da hoda, a od govora – ni nagoveštaj“, priseća se otac.

Dečak je prohodao tek sa dve i po godine, uprkos tome što su lekari bili skeptični. Ali ni danas ne može da jede sam, niti da ide u toalet, jer nosi pampers. Zapravo, ne može bez pomoći majke, koja ne radi zbog njega.

„U međuvremenu je mogao sam da sedi u krevetu. Kada smo videli da pokušava da ustane, počeli smo da ga učimo da hoda. Nije bilo lako, ali smo nas troje uspeli. Sada kada ga vidim kako trči i traži da ga zagrlim, moje srce je puno. Grli i ljubi sestru kada se vrati iz škole, što znači da ume da pokazuje emocije. A kada pokazuje emocije, ja se nadam da oštećenja mozga nisu velika“, priča otac s nadom u glasu.

Pretpostavlja da je do oštećenja došlo usled velike temperature kada je izašao iz porodilišta u Surdulici, gde se njegova supruga porodila. „Ili se prehladio ili je kroz njega prošao neki jak virus. Mi to još ne znamo“.

Uprkos učestalim odlascima kod domaćih specijalista, oštećenje centra za govor primećeno je tek kada je porodica, uz pomoć ljudi nežnog srca i fondacije Humanost bez granice, posetila tursku kliniku „Medicana“. Lekari su tada preporučili tretmane matičnim ćelijama, koji bi Dejanu mogli da pomognu da izgovori prve reči, da progovori i stekne veću samostalnost.

„Ja verujem, ja se nadam. Ja bih sve na svetu dao da čujem od njega da me zove – tata“.

Od nade do mogućnosti za lečenje u Turskoj, gde sve češće odlaze pacijenti kada izgube veru u srpsko zdravstvo, put je dugačak, a lečenje skupo. Potrebna su sredstva za tretmane matičnim ćelijama, genetska ispitivanja, specijalističke preglede, medicinska pomagala, defektološke tretmane, kao i za putne troškove i smeštaj, makar za jednog roditelja.

Porodica, nažalost, nije u mogućnosti da sama obezbedi sve što je potrebno. Zato im je potrebna pomoć svih nas. Svaka donacija, bez obzira na iznos, znači da je Dejan, veseo i nasmejan dečak, korak bliže do te prve reči koju njegov otac čeka već osam godina.

Kako možete da pomognete:

• Pošaljite SMS sa brojem 141 na 2407.
  (Cena poruke je 200 dinara, PDV se ne naplaćuje)
• Uplate možete izvršiti putem dinarskog i deviznog računa, E-donirajplaćanjem karticama ili preko PayPal

Mogućnost slanja SMS poruka dostupna je korisnicima mreža MTS, Yettel, A1 i Globaltel.

Donacije se prikupljaju preko Fondacije – humanost bez granica.

Pomozimo Dejanu!

SMS: 141 na 2407

Dinarski račun: 160-6000001633902-44

Devizni račun: 160-6000001643954-55

IBAN: RS35160600000164395455

SWIFT-BIC/DBDBRSBG

Skeniraj i doniraj: NBS IPS QR kod

Online donacije: E-doniraj,  PayPal

Veliko HVALA i pozdrav!

 FONDACIJA – humanost bez granica

A:  Ljutice Bogdana 1a

11000 Beograd, Srbija

T:  +381 11 240 2407

M: +381 64 311 7824

E: v.vucetic@fondacija.rs

W: www.fondacija.rs