NIŠ – Zahvaljujući savremenim sredstvima komunikacije i društvenim mrežama poput Fejsbuka ili Skajpa, sve veći broj Nišlija i Nišliki svoje supružnike pronalazi van granica naše zemlje.

U gradskoj Upravi za građanska stanja i opšte poslove ne vode posebnu evidenciju o brakovima sklopljenim između naših i stranih državljana, ali matičari kažu da oni nisu retkost kao što su to nekada bili.

„Ranije su niške snaje i zetovi bili uglavnom iz Rusije, Grčke i Bugarske. Sada ih ima bukvalno iz svih delova sveta – iz Švedske, Kanade, Amerike, Finske, Australije…“,ističe Ljiljana Grujić koji kao matičar u niškoj Upravi za građanska stanja radi punih 25 godina.

Grujić za agenciju Beta kaže da senzaciju više ne predstavljaju ni brakovi sklopljeni između Nišlija i Albanki.

„One imaju svog prevodioca pri sudu i sve se to sada rutinski završava“, kaže Grujić.

Statistika niške Uprave za građanska stanja govori da je prvoj polovini ove godine u Nišu bilo 634 venčanja, dok ih je prošle godine bilo oko 1.500.
„Već nekoliko godina broj venčanja se ustalio na 1.500. Udarni meseci za venčanja su maj, septembar i oktobar. Tih meseci moramo da radimo i prekovremeno kako bi izašli u susret svim mladencima“, naglašava Grujić.

Iako se sklapanje braka van Kuće za venčanje i opštine posebno naplaćuje, Grujić kaže da ima dosta i onih koji sudbonosno „da“ žele da kažu u restoranu u kome prave svadbeno veselje ili na mestu koje je za njih posebno značajno.

„Imali smo mladu iz Švedske i mladoženju iz Finske koji su bili fascinirani niškom Tvrđavom i izašli smo im u susret da tamo sklope brak. Jedan od najneobičnijih zahteva bio je zahtev da venčanje bude na steni u Sićevačkoj klisiru i to zato jer su se mladenci tamo upoznali“, objašnjava Grujić.

Za sve ovo vreme koliko radi kao matičar Grujić nije imala ni jedan slučaj da su mladenci rekli „ne“ na venčanju.

„Dešava se da se posvađaju i da ne dođu na venčanje. Sala za venčanje bude spremna, čekamo ih, ali njih nema. Tek kada se posle nekog vremena pojave da zakažu novo venčanje, kažu nam da su odustali od prethodnog jer su se posvađali“, kaže Grujić.

Prema njenim rečima bolna tema i veoma čest uzrok svađe među mladencima je promena prezimena.
Kao i pre više decenija, mladoženje su i sada za to da mlada uzme njihovo prezime, dok je sve veći broj mlada protiv promene prezimena.
„Kada takva svađa krene prilikom zakazivanja venčanja, veoma često se nastavi i kod kuće i završi na žalost, raskidom veze“, kaže Grujić.
(Kraj)Mia