Prvi preliminarni rezultati iz naučno-medicinske studije o učestalosti malignih oboljenja kod dece od jedne do 18 godina, urađene na osnovu istraživanja u saradnji s Institutom „Milan Jovanović Batut”, pokazuju porast učestalosti ovih bolesti, naročito malignih bolesti krvi kod dece od pete do devete godine, kaže za Politiku Darko Laketić, predsednik skupštinske Komisije za istraživanje posledica NATO bombardovanja Srbije.

Ističe da studija nije završena, da su ovo samo prvi rezultati, koji su u decembru dostavljeni svim poslanicima radi njihovog informisanja.

“Može se konstatovati da je „neki otrov delovao na tu decu, a budući da je u bombardovanju 1999. godine toliko otrova oslobođeno u životnu sredinu, lako je pretpostaviti šta je to. Bili smo u Vranju, gde smo imali potresnu situaciju. Četrdesetak ljudi, koji su radili u komunalnom preduzeću, išlo je, neposredno posle bombardovanja, na Pljačkovicu da ograde ili da očiste taj teren, iako nije bila urađena dekontaminacija. Polovina njih je već preminula, većina od malignih bolesti. Razgovarali smo s njihovim porodicama i s preživelima, a došlo je i dvadesetak ljudi iz sela Bratoselce na teritoriji Bujanovca, gde je palo mnogo projektila s osiromašenim uranijumom. Bratoselce broji 300 stanovnika, mi smo tog dana evidentirali tri tumora mozga, to je jedan odsto populacije. Nismo sprovodili dublju analizu, zato što 300 ljudi nije reprezentativni uzorak, ali mene je to zapanjilo. Samo od tih dvadesetak ljudi koji su došli iz tog sela utvrdili smo tri tumora na mozgu, dve leukemije kod dece. Ne govorim o naučno-medicinskoj metodi, ali moj subjektivni utisak je da taj problem treba dublje sagledati”, kaže Laketić za Politiku.

O ovom preliminarnom izveštaju se neće raspravljati,

“Ova studija je prosleđena svim poslanicima da se upoznaju s našim radom i prvim rezultatima. Naravno, sve sugestije narodnih poslanika i javnosti ja sam spreman da ispoštujem. Vrlo je značajno to što su neke zemlje, između ostalih Holandija i Norveška, pred Ujedinjenim nacijama pokrenule raspravu o uticaju osiromašenog uranijuma na zdravlje stanovnika. To je aktuelno baš u ovom trenutku, a ono što je značajno, ne samo za nas, nego za ceo svet, jeste to što se uticaj osiromašenog uranijuma na zdravlje ljudi u svetu poima kao jedan ozbiljan problem. S ovom inicijativom u UN i rad naše komisije, s jedne strane, dolazi u prvi plan, a s druge, predstavlja deo globalnog istraživanja, što je vrlo bitno”, dodaje.

Ceo intervju pročitajte OVDE