Ono što je do pre dve decenije bilo skoro nezamislivo i nije se postavljalo kao problem, dešava se već duže vreme, a to je da sve veći broj mladih majki, najčešće prvorotkinje, odbija da doji svoju tek rođenu bebu. To se dešava i u porodilištu Opšte bolnice Leskovac.

Babice kažu da majke za to navode nekoliko razloga, ali za njih nije ni jedan od njih prihvatljiv.

„Na naše pitanje – zašto ne želiš da dojiš svoju bebu, je’l vidiš da plače, uglavnom ćute. A odgovori kojima pojedine majke žele da se opravdaju, su poražavajući“, priča sagovornica Jugmedie.

Najčešći odgovor je da nemaju dovoljno mleka, što apsolutno u 99 posto slučajeva nije tačno jer se količina mleka sa svakim gutljajem bebe povećava, objašnjava babica.

„Bol dojke pri prvom dojenju se navodi kao prvi razlog, što je negde razumljivo, ali taj bol prođe za dva do tri dana. Naše porodilje nisu svesne kakvo se blaženstvo kasnije oseća dok se dete u majčinom zagrljaju hrani mlekom koje izilazi iz njenog tela“, komentariše.

U skandinavskim zemljama 99 posto majki doji svoju decu

I jedna od ređih predrasuda kao odgovor je da pojedine majke jasno i glasno kažu da će im od dojenja omlitaviti dojke, da bi zbog dojenja morale više da jedu, da bi se tako ugojile i izgubile svoju vitku linju koju žele da povrate odmah posle porođaja“, objašnjava i dodaje svoje mišljenje da je taj razlog najčešći, ali da mlade žene ne žele da budu iskrene.

Kao zarzlog navodi se i posao jer neke od mladih majki, što zbog moranja, što zbog želje, ranije prekinu porodiljsko bolovanje.

„Kad dojiš, vezan si za bebu, a ovako dohranu može da napravi bilo ko iz kuće“, bio je jedan od odgovara koji je dobila ova babica.

Ona podseća da je odavnina poznato da je majčino mleko najzdravije za ishranu bebe, da se dojenjem do najmanje šest meseci života bebi postavljaju zdravi temelji i da one budu otpornije kada se kasnije susretnu sa raznim bolestima.

„Osim toga, prvi benefit za majku jeste to što daleko brže prestane postporođajno krvarenje ako se dete doji, a benefeti su i u tome što žene koje duže doje svoju decu ređe oboljevaju od karcinoma materice i jajnika.

S druge strane, većina majki u startu, priča babica iz Leskovca, hrabro krene od prvog dana sa dojenjem deteta, „uz našu pomoć, naravno, kada su prvorotkinje u pitanju“.

„Najhrabrija je bila prošle godine 22-ogodišnja žena, studentkinja, koju poznajem od ranije, a koja je odmah prihvatila bebu i raskopčala spavaćicu. Malo jaukala dok je beba vukla dojku, ali je bila uporna. Pre nego je izašla iz porodilišta, njena beba je dodala 300 grama, što je neuobičajeno, a dojenje je išlo kao da je pre toga dojila dvoje dece. Kasnije sam je videla kako doji u parku na klupi, pored prolaznika na koje se nije obazirala. E, to bi trebalo da bude model savremene majke„.

U našem društvu sve je prirodnije da se vidi majka kako doji dete na ulici ili na stolici u prodavnici, čime se, na sreću, prevazilaze ptrijarhalne predrasude.

Nacionalna istraživanja pokazuju da se samo 12,8 procenata dece u Srbiji isključivo doji do šestog, dok je 47,2 procenata dece uzrasta 0 – 5 meseci pretežno dojeno. Kako bi se povećao broj dojenih beba treba da se poveća broj mama koje doje slobodno, bez osećaja stida i straha, jer beba bira gde. Važno je da dojenje bude deo nacionalnih strategija, što u Srbiji jeste, da mame razgovaraju o dojenju, da se međusobno podržavaju. Važna je i podrška društveno odgovornih kompanija kao i javnih ličnosti.