Na Zapadnom Balkanu stopa rasta će opasti na 3,2 procenta u 2022. godini, a efekti rata u Ukrajini prelivaju se na ovaj podregion uglavnom kroz kanal sirovina, ukazuje Svetska banka u aprilskom ažuriranom Ekonomskom izveštaju za Evropu i centralnu Aziju.

Na srednji rok, očekuje se da ovaj podregion ima koristi od nedavno usvojenog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan Evropske unije, koji će mobilisati sredstva za podršku konkurentnosti i inkluzivnom rastu, kao i za zelenu i digitalnu tranziciju, ističe Svetska banka.

Iako je udeo ekonomske aktivnosti koji je direktno povezan sa Rusijom i Ukrajinom relativno mali za Zapadni Balkan u celini, nekoliko zemalja, kako se napominje, i dalje je osetljivo na šokove iz Rusije, uključujući Crnu Goru za 11 odsto njenih stranih direktnih investicija i Srbiju za 5 odsto njenog izvoza i 5,4 odsto uvoza.

Svetska banka, upozorava da po Zapadni Balkan daleko akutniji rizici potiču od mogućih poremećaja u snabdevanju prirodnim gasom i naftom.

Ovaj podregion 67 odsto svog prirodnog gasa uvozi iz Rusije, a Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija (preko bugarskog cevovoda) i Srbija u potpunosti zavise od ruskog snabdevanja prirodnim gasom, podseća se u Izveštaju.

Slično kao i u slučaju centralne Evrope, indirektni efekti rusko-ukrajinskog konflikta predstavljaju značajan rizik za Zapadni Balkan, naročito ako konflikt pokrene usporavanje privrede u evro zoni.

Zapadni Balkan se snažno oslanja na evrozonu kao destinaciju za 63 odsto svog izvoza, dok više od polovine stranih direktnih investicija i gotovo dve trećine svih doznaka koje stižu u ovaj podregion potiče iz evrozone, zaključuje Svetska banka.