Digitalna era je nesumnjivo promenila neke navike čitalaca, ali strah da će internet potpuno potisnuti knjigu kao medij pokazao se neosnovanim. Na Svetski dan knjige i autorskih prava koji se obeležava svakog 23. aprila, istraživanja potvrđuju globalni i lokalni rast tržišta knjiga za 2,2 odsto godišnje od 2022. godine.

Direktorka Narodne biblioteke “Radoje Domanović“ iz Leskovca Vesna Ilić kaže za Jugmediu da se iz godine u godinu povećava broj čitalaca.

“Na prvom mestu je beletristika, najviše najnovija izdanja koja mi možemo da ponudimo čitaocima jer na godišnjem nivou obnavljamo naš fond, ali sve više je i onih koji se opredeljuju za klasike iz 20., pa i 19.veka, što za školsku lektiru, ali ima i onih koji čitanjem neprevaziđenih pisaca i njihovih dela žele usavršavanje i dalje opismenjavanje”, kaže Ilićeva za Jugmediu.

Tražena su dela i iz oblasti naučne literature, knjige za decu i savremena psihogija.

“To je neoboriv dokaz da knjige ostaju neprolazna vrednost, prostor u kojem se oblikuju misli i podstiče kritičko mišljenje”, zaključuje Ilićeva.

Sličnog je stava i Svetlana Preradović iz izdavačke kuće “Laguna”.

“Porast interesovanja za knjige često se tumači kao rezultat sve veće zastupljenosti „instant“  literature, ali te sumnje opovrgavaju činjenice da sve više izdavača objavljuje dela klasične književnosti i naslove koji se bave likom i delom najznačajnijih ličnosti XX, pa i XIX veka”.

Argumente o kvalitetu ponude knjiga, piše, potvrđuju i mnogobrojna savremena izdanja beletristike, među kojima je sasvim sigurno knjiga Memoria švedskog majstora trilera Davida Lagerkranca, za koju je Njujork tajms konstatovao da je reč o jednom od najboljih dela skandinavske književnosti.

Nova Lagerkrancova priča nastavak je njegovog svetskog bestselera Obscuritas.Pomenuti sve veći broj klasika u izlozima knjižara u stopu prati i niz enciklopedija.