LESKOVAC – S naočarima na očima moći ćemo, možda već iduće godine, da se šetamo ulicama Caričnog grada onakvim kakve su bile pre 14 stoleća, zaštićenim od sunca i kiše, da se popnemo na neku od kula na obodima bedema, pa od podgrađa, preko donjeg i gornjeg grada ušetamo u dvoranu nekadašnje Episkopije sa podom tek konzerviranog mozaika.

„Mi ćemo moći da uradimo najsavremeniju prezentaciju gde ćete moći virtuelno da se šetate kroz Caričin grad i da se pred vama otvaraju i dižu čitavi spomenici. Sav materijal smo spremili, samo ga treba materijalizovati i stvoriti mogućnosti. Caričan grad biće jedan od tehničkih dostignuća savremene prezentacije muzeologije vizantijske i uopšte hrišaćnske civilzacije našeg prostora“, izjavio je danas areheolog Vukadin Ivanišević, koji je veliki deo svog radnog veka posvetio upravo istraživanjima lokaliteta kod Lebana.

Virtuelni prikaz casrkog grada Justinijana Prima, samo je jedan od segmenata buduće turističke ponude, čiji je cilj da Caričin grad postane željena tursitička destinacija

Svi matreijali dosadašnjih istraživanja sa Caričinog grada, urbanistički planovi, i postojeći planovi biće objedinjeni kako bi se formirala projektna dokumentacija za izvođenje radova na obnovi ovog lokaliteta iz 6. veka nove ere.

Tu odluku doneli su danas predstavnici lokalnih vlasti i stručnjaci iz Beograda i Leskovca na sastanku, čiji je inicijator načelnik Jablaničkog okruga Božidar Stojiljković, koji je kazao da je formirana šestočlana radna grupa.

„To je strateški projekat ne samo za Jablanički okrug. U tom smislu konstatovali smo da je Studija o obnovi Caričinog grada iz 2006. godine sa određenom revizijom, osnovni i polazni dokument za dalje korake u procesu formiranja projektne dokumentacije“, rekao je Stojiljković na konferenciji za medije.

Rok za izradu planske dokumentacije je 31. mart iduće godine, a areheološka istraživanja će se odvijati u kontinuitetu.

Ova odluka doneta je još ranije na sednici Saveta Jablaničkog okruga, koga čine gradonačelnik Leskovca i svi predsednici opština.

„Praksa u svetu pokazuje da se od mnogo manje važnih lokaliteta stvaraju veliki turistički centri. Revitalizacija ovog nalazišta je veliki i skup projekat od koga bi ceo Jablanički okrug, ali i Srbija imali koristi. Zato je potrebno zajedničko delovanje uz pomoć resornog ministarstva i evropskih fondova“, kazao je gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović.

Profesr doktor Miško Živić iz Niša je ocenio da ovaj deo Srbije ima dug prema Justinijanu, a Niški okrug dug prema caru Konstantinu „To je dug prema istoriji, a dug prema sadašnjici je da se to iskoristi“, dok je predsednik opštine Lebane Zoran Ilić Ilka obećao da će detaljni urbnanistički plan za Caričin grad biti gotov do kraja marta iduće godine.

Na Caričnom gradu su tri vredna mozaika pod vedrim nebom već 14 vekova. Zavod za zaštitu spomenika iz Beograda planira da naredne godine krene od rekonzervacije najmanjeg i najznačajnijeg, onog u nekadašnjem sedištu arhiepiskopije, i iznad njega postavi nastrešnicu.

„Planira se i zaštita kamene plastike da se ti kapiteli, fragmenti stubova i druga kamena dekoracija očisti i opet deponuje na sigurno, gde će moći da se vidi, gde neće biti izloženo propadanju“, istakla je Brana Stojković Pavelka, direktorka tog zavoda.

Srednjoročnom strategijom predviđena je i kozervacija preostala dva mozaika, od kojih je jedan od 300 kvadrata najveći u Srbiji.

„To je jedan veliki zalogaj. Najpre će se ispitati u kakvom su stanju ti mozaici s obzirom da su bili vekovima nezaštićeni. Na sreću imamo dokumentaciju i crteže kakvi su bili. Njihova konzervacija i zaštita je u okviru srednjoročnog plana i za to nam je potrebna pomoć radne grupe“, dodala je Stojkovićeva.

Vujadin Ivanišević kaže da bi mogli da se revitalizuju bedemi, kule, kapija i zgrade.

„Neki objekti će se sigurno podići od postojeće visine, neki mogu da se podignu, na primer. Jedna od tih kula je sačuvana do 4,5 metara, ako je podignemo za još 4 metra, imaćemo savršen vidikovac“, smatra ovaj areheolog.

Arehološki radovi na Caričninom gradu izvode se, inače, od 1912. godine s prekidima. Sedamdesetih godina prošloga veka srpskim istraživačima priključile su se kolege iz Francuske, a zadnjih godina i iz Nemačke, i Belgije, a zanimljivo je da je u ekipi i jedan Turčin.

Arheolozi su u međuvremeni izašli iz okvira samog grada na površini od 100 hektara, i istražuju dve lokacije, u ataru Sekicola i u Radinovcima, gde su geološkim snimcima pronašli staro utvrđenje i 5 crkava.

Milica Ivanović