Narodna banka Srbije očekuje da će se inflacija u Srbiji do sredine godine kretati oko tekućeg nivoa od oko četiri odsto, a da u drugoj polovini godine uspori i krajem godine se približi centralnoj vrednosti cilja, što je tri odsto plus-minus 1,5 odsto, izjavila je danas guverner NBS Jorgovanka Tabaković.

Ona je na prezentaciji izveštaja o inflaciji, koji je Izvršni odbor centralne banke usvojio na sednici 9. maja rekla da je međugodišnja inflacija u aprilu u Srbiji usporila na četiti odsto, dok je na međugodišnjem nivou, bazna inflacija usporila na pet odsto, što je njen najniži nivo od maja prošle godine.

Rekla je da i Međunarodni monetarni fond (MMF) u aprilskoj projekciji očekuje da će prosečna inflacija u Srbiji iznositi četiri odsto u ovoj godini i da će se zatim umereno smanjiti na 3,3 odsto u 2026. i na tom niovou zadržati i u 2027. godini.

Tabakovićeva je navela da su mesečnu dinamiku rasta ukupnog indeksa potrošačkih cena od 0,3 odsto obeležili rast cena neprerađene hrane i proizvoda i usluga unutar bazne inflacije, dok su u suprotnom smeru delovale niže cene naftnih derivata.

„Prema našoj novoj centralnoj projekciji, inflacija bi u celom horizontu projekcije, to jeste u naredne dve godine, trebalo da se zadrži u granicama cilja, tri plus minus 1,5 odsto i da pri tome u ovoj godini ima opadajuću putanju. Konkretnije, sa nivoa od oko četiri odsto, koliko se očekuje da će iznositi do sredine ove godine, inflacija bi trebalo da nastavi da usporava i da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja, što je nivo oko kojeg će se kretiti do kraja perioda projekcije, odnosno do kraja njenog horizonta“, rekla je Tabakovićeva.

Kako je kazala, takvom kretanju inflacije najviše će doprineti i dalje restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i očekivano niže svetske cene energenata, na koje upućuju projekcije relevantnih međunarodnih institucija kao i tržišni fjučersi.

„I dolazak nove poljoprivredne sezone od maja, pod pretpostavkom da ona bude prosečna, treba da rezultira pojeftinjenjem voća i povrća, kao i nižim troškovima u proizvodnji hrane“, kazala je Tabakovićeva.

Pored toga, kako naglašava, projektovano kretanje realnih zarada u skladu s rastom produktivnosti treba da doprinese usporavanju bazne inflacije i njenom približavanju ukupnoj inflaciji.

„Nova projekcija inflacije za ovu godinu blago je niža od februarske, prvenstveno zbog nižih cena naftnih derivata, na šta se, pored pada svetske cene nafte, odražava i jačanje evra prema dolaru, a delom i zbog manjeg rasta eksterne i domaće tražnje od prethodno očekivanog“, kazala je Tabakovićeva.

Ona je dodala i da je Srbija opreznim pristupom i odgovornim vođenjem monetarne politike obezbedila povratak inflacije u granice cilja, a da su pritom zadržani povoljni izgledi privrednog rasta.

Međutim, kako je dodala u odnosu na naša očekivanja iz februarske projekcije, rast u prvom tromesečju ove godine je bio niži i u proizvodnim i u uslužnim sektorima i prema preliminarnoj proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS) iznosio je dva odsto međugodišnje.

„Na niži rast ekonomske aktivnosti od očekivanog odrazili su se i dalje slaba eksterna tražnja i problemi u automobilskoj industriji u Evropi, kao i globalno posmatrano povećana averzija prema riziku usled rastuće neizvesnosti u pogledu trgovinskih politika vodećih svetskih ekonomija i efekata na globalni privredni rast, što se odrazilo na aktivnost u domaćoj prerađivačkoj industriji i na izvoz“, rekla je ona.

Prema rečima guvernera centralne banke Srbije i protesti i blokade u zemlji uticali su da investicije i lična potrošnja ostvare manji rast od očekivanog, odnosno da posmatrano s proizvodne strane, uspori aktivnost u uslužnim sektorima.

„Sektor građevinarstva prema našim procenama zabeležio je pad aktivnosti delom kao posledica pomenutih faktora, a delom i zbog visoke baze iz istog perioda prethodne godine“, kazala je ona.

Izvor: Tanjug