Aleksandar Mladenović (23) iz sela Donje Stajevce u opštini Trgovište bio je presrećan kada ga je direktor doo Trgoplastika u Donjoj Trnici angažovao kao trgovačkog putnika, sa fiksnom platom od 27.000 dinara i jednim procentom od vrednosti prodate robe. No, euforija je brzo splasnula jer se pitao i predsednik opštine, a potom je putnik morao da se pravda lokalnom moćniku zašto nije član vladajuće SNS. Razočaranje je došlo sa otkazom posle skoro mesec i po dana i ponudom da za taj period primi svega 2.500 dinara.
“Odjednom su se srušili svi moji snovi, sve nade, kao da me je neko maljem udario po glavu. Nisam mogao da verujem, pitao sam sebe da li ja ovo sanjam, gde ja ovo živim?”, priča vidno potišten mladić iz zabiti na jugu Srbije gde se do posla vrlo teško dolazi i odakle se upravo zbog toga mladi ljudi masovno iseljavaju.
Za sve vreme putovanja, mladić je koristio svoje vozilo i iz sopstvenog džepa plaćao benzin jer preduzeće je imalo samo karticu za euro-dizel. Pljuštala su obećanja kako će biti bolje, no kada je firma dobila adekvatno novo vozilo za prevoz robe, on je otpušten.
Tih 2.500 dinara nije hteo da primi, pa je firmu prijavio Ispekciji rada u Vranju, koja do danas nije reagovala, iako se sve dešavlo prošlog leta, pa je s toga bio primoran da tuži.
“Kada je firma dobila svoj kombi meni su dali otkaz. Rekli su mi da će mi platiti sve, kao i gorivo i amortizaciju za kola. Čekao sam i tražio svakog dana svoje dugovanje, a direktor je govorio da se ne brinem i da će biti. Radio sam do 21.7.2018. I za taj period mi je obračunato 2.500 dinara zarade. Uredno sam bio predao radnu knjižicu i ostalu dokumentaciju, jer su mi obećali da ću biti prijavljen. Nisam dobio platu i dan-danas niti troškove prevoza. Hteli su da me isplate 2.500 din ali sam ja tražio da mi daju priznanicu na šta su oni odgovorili da ne daju i da ne mogu da ih pređem”, priča.
Inspekciju iz Vranja ne zanima problem običnog čoveka.
“Obratio sam se Inspekciji rada, rekli su mi da će izaći na teren i da će mi reći šta su uradili. Zvao sam posle više puta. Rekli su da su u nekoj gužvi i da nisu bili, onda sam otišao lično u inspekciju rada u Vranju i isto su mi obećali da će obići fabriku, ostavio sam im broj telefona da me obaveste, međutim nisu me zvali”, objašnjava.
A evo jednog detalja koji na najprimitivniji način odslikava stanje u Trgovištu, ali i u celoj državi:
“Obilazio sam ceo Pčinjski region. Pored kesa i džakova koje smo proizvodili u Donjoj Trnici, imali smo i magacin veleprodaje mešovite robe, sećer, zejtin, kafu, konzerve, pivo…. Prilikom isporuke robe u Trgovištu u jednom ugostiteljskom objektu opštinski funkcioner i sin vlasnika kafane me je upitao kako mogu da radim kad nisam u SNS-u i rekao je da nisam možda prešao kod njih, a da on to ne zna. Ja sam mu u šali odgovorio da je to dokaz vanstranačkog zapošljavanja, a u sebi pomislio: može ti se da teraš sprdnju sa sirotinjom. Potpisao mi je otpremnicu i ja sam izašao kao pokisao”, priča.
Jugmedia je kontaktirala vlasnika fabrike Igora Stojimenovića, ali on je odbio da razgovara uz obrazloženje da je predmet na sudu i da “ljudi svašta izmišljaju”.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Postoje tri vrsta radnika loši, dobri i odlični.
Loši se otpuštaju,
dobri radnici je ono što je normalno i normalno plaćaju,
a odlični se nagrađuju.
Koji ste vi?
A izgovore vam i ja mogu naći, 20 dinara izgovor za samosažaljenje i 100 din i drugi da te žale.
nema tri vrste radnika ili si radnik ili neradnik ako filozofe prepoznamo odmah pa ih nezaposljavamo
Aleksandre, nijedan privatnik neċe ni tebi ni meni da dâ „fiksnu platu“ od 27.000 dinara ako je ne zaradimo. Godinama radim u jednoj osiguravajuċoj kuċi i bilo je meseci kada nisam zaradio ni 4.000 dinara, a bogami je bilo i kada sam zarađivao i po 150.000. Sve je na meni, takav je sistem, ako ne radim i ako sam nezadovoljan niko me silom ne drži, al nemam drugi izbor, nemam gde. Źena zarađuje jedva nekih 35.000, dvoje dece traži svoje, oba moja roditelja su sa minimalnim penzijama…
Lepo ste mu objasnili. Mladiċ ne shvata da ne može da primi nezarađeno. Odakle bilo koji vlasnik firme da mu da nezaradjenu platu?
sta pricas gluposti pa kolko nezaradjenih plata se daju u srbiji ,hoces li da ti nabrojim ma ti sigurno radis u drzavno i pametujes
Pravo na mesečne zarade i ostala primanja
U smislu novčane naknade samog rada, zaposleni ima pravo na:
mesečnu zaradu za uredno obavljeni svakodnevni osmočasovni rad
uvećanu zaradu ukoliko se probije radno vreme naznačeno u ugovoru
naknadu zarade
– Mesečna zarada
Ona se isplaćuje jednom mesečno. Rok za njeno isplaćivanje je do isteka sledećeg meseca za prethodni. Poslodavac je u obavezi da zaposlenom dostavi obračun zarade za svaki mesec.
– Kada se isplaćuje uvećana zarada?
ukoliko zaposleni radi na dan državnog i verskog praznika koji je neradni
noćni rad
prekovremeni rad u odnosu na rad naglašen u ugovoru
za svaku završenu radnu godinu provedenu kod istog poslodavca
– Kada se isplaćuje naknada zarade?
ukoliko zaposleni odsustvuje na dan praznika koji je naznačen kao neradni
ukoliko koristi svoj godišnji odmor
u toku plaćenog odsustva
ukoliko zaposleni prestane sa radom pre otkaznog roka
ukoliko se desi da zaposleni mora da se odazove na poziv državnog organa
ukoliko zaposleni odslužuje vojni rok
*Zaposleno lice ima pravo na naknadu zarade usled privremene sprečenosti za rad u trajanju od 30 dana i to u dva slučaja:
ukoliko je ta sprečenost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, otplaćuje se 65% zarade
ukoliko je sprečenost za rad nastala pod uticajem povrede na radnom mestu ili neke druge profesionalne bolesti, onda se otplaćuje 100% zarade.
– Druge odredbe vezane za naknadu troškova
pravo zaposlenog lica na bonus u zavisnosti od njegovog zalaganja, truda i rada
pravo na naknadu troškova sa poslovnog putovanja (troškovi ishrane, prevoz, noćenje itd.)
naknada troškova za prevoznu kartu u javnom saobraćaju
naknada troškova za jedan topli obrok
Na kraju poslodavac je dužan da po isplati minamlnu mesečnu zaradu obračunatu za taj mesec kao i poreze, doprinose i zdravstveno osiguranje. Jer se ovde radi o proizvodnji i prodaji.
Nazalost iz sopstvenog iskustva vam pricam bezite od poslodavca koji su sa traktor seli u dzip odnosno poslodavce kojim praziluk viri… ma kakv kapital da imaju
Važi biraċemo gazde koje su članovi SANU i dobitnici NINove nagrade.
Momak je izgleda imao nesreću da odabere gazdu dobitnika “Oktobarske nagrade” 🙂
Dečko, teraj dalje, čeliči se…ne kukaj. Idemo dalje!
Sreca sto si musko pa te nije ucenjivao … Mene jeste ali sad bivsi direktor …Sad mogu da ga sretnem !
Potrebni radnici za branje krastavaca
064 706 7508
062 239 587
Аууу какво смо друштво постали. Уместо да се у овој кризи и губитку радне снаге сви солидаришемо са неправедном и нелегитимном репресијом над обичним радницима, такмичимо се ко ће се више угурати у задњице локалним ,,газдама“ и политичким моћницима. Запитајте се, уколико се сутрадан неко угура више од вас и завршите као овај човек, да ли ће вам бити лепо? Да ли ћете осећати неправду или ћете бити срећни што не можете да приуштите својој породици основне услове живота? Не вреди да се такмичимо међусобно. У свим великим и успешним корпорацијама најбитнији је тимски рад. Размислите зашто
A kako znaš da mnogi od nas nisu istu stvar doživeli i to više puta? Momak ima tek 23 godine, ovo je škola za njega. Neka vidi u kakvom društvu živimo, neka se osvesti, neka nauči lekciju. Da shvati da se ne jede sve što leti, da ne veruje obećanjima, da vidi da sam i neorganizovan ništa ne može, da shvati da Srbija više nema radničku klasu već najamne radnike. Jer šta je i tih 27.000 nego nadnica?
Dakle, ovde se niko ne „угурава у задњице локалним ,,газдама“ и политичким моћницима“, a nemoj ni ti da ga „štitiš“ floskulama da je u svim „velikim kompanijama najvažniji timski rad“, jer ima jedan broj velikih kompanija u prestonici, pa onda tek par hiljada kilometara zapadno.
Jedna od odlika kapitalizma, za koji smo se izborili, je da je svako plaćen koliko vredi na tržištu rada. Ko želi da postigne sebi veću cenu mora se obrazovati u deficitarnoj delatnosti ili naći tržište gde je njegova delatnost deficitarna. Samosažaljenje, međusobno tešenje nesposobnih i žaljenje za socijalizmom neće nahraniti decu.
Ne zaboravite da Istočna Evropa, za razliku od Zapadne, još uvek ima ogroman broj nekretnina bez obaveza u privatnom vlasništvu, sada nas uvode u fazu kada se to menja, kroz nemogućnost plaćanja svojih obaveza i apetita koji se veštački naduvavaju kroz medije.
Učite nove stvari svaki dan i vredno radite svaki dan i preživećete tranziciju. Nesposobni će postati siromasi, kao na zapadu.
US of America: More than 40 million people were living in poverty, and 18.5 million were living in deep poverty, with reported family income below one-half of the poverty threshold. (UNHR, 2017).
Mavaši, socijalizam nije mrtav. Živ je za vas botove, opštinare, zaposlene u JP, privilegovane privatnike…
Velika srca vole, mala traze da budu voljena.
Pa ti si intelektualac vidokog ranga, priznajem danisam dorasаo tvojim portalskim nauĉnim radovima.
Tri puta sam te čitao, ali, ništa ne kapiram.
“ Ne zaboravite da Istočna Evropa, za razliku od Zapadne, još uvek ima ogroman broj nekretnina bez obaveza u privatnom vlasništvu, sada nas uvode u fazu kada se to menja, kroz nemogućnost plaćanja svojih obaveza i apetita koji se veštački naduvavaju kroz medije“
„Velika srca vole, mala traze da budu voljena.“
Us…u se!
Mavashi, a ti bi da te šefovi maaazeee 🙂
Napad na ličnost, u nedostatku boljih argumenata, je prihvatljiv do kraja puberteta. Posle toga je potrebno, kao i ostale dečije bolesti, to preležati i zaboraviti.
Citat „Velika srca vole, mala traze da budu voljena.“ pripada velikom Rabindranatu Tagoreu, ali drago mi je da ste na njega reagovali. Kao i svoj umetnosti, njen cilj je da izazove osećanja.
Detaljniju analizu faza neoliberalnog kapitalizma na Istoku Evrope, u koji ćemo ući posle tranzicionog, je obradila italijanska ekonomska novinarka Loreta Napoleoni, jedna od knjiga sa kojom možete početi je „Ološ ekonomija“, a možete, ako vam je lakše, čitati i novinara Domagoja Margetića ili našeg odličnog, sada penzionera, Miodraga Zeca sa Univerziteta u Beogradu, kao i bez dlake na jeziku mladog Borisa Malagurskog.
Imate ih i u slikama na Youtube, pretpostavljam da tako više volite.
Kao što vidite, nažalost, nisam „intelektualac“, pripadnik omražene „buržoaske inteligencije“, već samo koristim svoje pravo na čitanje, kao što me je učiteljica i učila, i pokušavam da nađem sebe u prašumi velikih, tuđih misli.
Hvala Vam što mi povremeno pravite društvo u mraku.
Svaki vid zapslenja im ugovor koji se potpisuje. Nema tu probni rad pa ga nema ugovor. Trazi sto ti pripada. U ovoj drzavi se cene samo partiske knjizice i iskljucen mozak. Ko god misli svojom glavom nije podoban. Nema dobar ili los radnik samo clan stranke ili ne. Za sve zalbe koje podnosis u inspekciju dobijas delovodni broj pod kojim mora zalba biti zavedena, I ako je u pisanoj formi. Ako si nekome to usmeno rekao okaci to macku o rep. I budi dosadan. Ako to ne upali zovi televiziju ali ne lokalnu jer i od toga nema vajde. Srecno