Zbog podrške države mnogi počeli da se bave pčelarstvom “U Srbiji je tokom prošle godine proizvedeno 91 posto više meda nego 2021.godine. Dobili smo preko14.000 tona meda više i to govori u prilog činjenici da je ovde pčelarstvo na vrlo zavidnom niovu. Otuda su mogi zbog podrške koju država daje počeli da se bave ovom delatnošću”, istakla je Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, na otvaranju Šestog pčelarskog sajma jugositočnog Balkana, odnosno prvog sajma pod nazivom “Otvoreni Balkan” koji organizuju pet pčelarskih saveza: Srbije, Severne Republike Makedonije, Grčke, Republike Srpske i Albanije.

Govoreći o subencijama koje je država Srbija pripremila za pčelare u narednoj godini ona je istakla da će subvencije po košnici biti povećane sa 800 na 1.000 dinara.

“To je samo jedna subvencija koja koja ide uz direktnih davanja.Pčelarima su na raspolaganju i sve druge koje se odnose na nabavku opreme, preradu, marketing…”, naglasila je ministarka Tanasković i podvukla da država redovno sprovodi strogu kontrolu uvoza robe i da ne postoji mogućnost da u zemlju uđe nešto što nije u skladu sa zakonom.

Ovom prilikom ona je govorila i o otvaranju novih tržišta i izvoza meda i naglasila da Srbija ima usaglašen sertifikat sa svim zemljema EU, Kanadom i Rusijom i da uveliko radi na njegovom usaglašavanju i sa Azerbejdžanom, Bahreinom, SAD, Izraelom.

“Ove godine usaglasili smo i potpisali sertifikat i sa Kinom.”, istakla je minsitraka poljoprivrede i poručila pčelarima da oni i nadalje mogu da računaju na pomoć države.

Mnogo falsifikovanog meda

Rodoljub Živadinović, predsednik SPOS-a, je u svom izlaganju ukazao na veliki problem plasmana meda i naglasio da je danas zbog velikog poremećaja na svetskom tržištu prosto nemoguće prodati med po ceni koja prevazilazi proizvodnu cenu. To je, prema njegovim rečima, stvorilo veliki problem pčelarima, ali i nelojalna konkurencija koju imaju na domaćem tržištu. Zato su oni u saradnji sa drugim proizvođačima rakije, vina, mleka, sokova,…koji imaju isti problem, napravli Klaster “Ujedinjeni za kvalitet” i u saradnji sa Pokretom potrošača organizovali uzorkovanje proizvoda.

“Juče su i objavljene analize meda i mogu vam reći da su rezultati mnogo gori nego što smo očekivali. Pokret potrošača je uzorkovanje obavio samo u velikim marketima na teritoriji grada Pančeva i utvrdio da je u njima bilo 88 posto falsifikovanog meda, tj meda sa dodatim šećerima.”, istakao je Živadinović i apelovao da se takav med mora eliminisati sa tržišta jer ako se to ne uradi pčelari će biti na velikoj šteti.

Pozdravljajući potpisivanje veterinarskog sertifikata sa Kinom koja je u ovom trenutku najveći tražilac kvalitetnog meda, Živadinović je naglasio da je to velika šansa za srpske pčelare koji ukoliko krene izvoz u ovu najmnogoljudiniju zemlju mogu da računaju na pristojnu otkupnu cenu meda.

Cilj sajma je okupljanje ljudi iz regiona

Gradonačelnik Vranja, Slobodan Milenković, je u svom obraćanju izrazio veliku zahvalnost Ministarstvu poljoprivrede na pomoći koju pruža ovom gradu prilikom realizacije određenih projekata, kao i SPOS-u sa kojim organizuje sajam.

“Naš cilj je da održavanjem ovakvog sajma okupimo što veći broj ljudi iz regiona”, rekao je Milenković i naglasio da je posebno zahvalan pčelarima koji pokazuju mladim ljudima kako se radom i zalaganjem dolazi do velikih rezultata.

Oprema po sajamskim cenama

Na ovom prestižnom sajmu i ovoga puta se obreo veliki broj posetilaca. Najviše ih je i ovoga puta došlo iz Severne Republike Makedonije, a većina njih je doputovala autobusima. Među njima se našao i osamdesettrgodišnji pčelar i Probi Štipa, Petrovski Lazar.

Iako u poodmaklim godinama on je zajedno sa svojim saputnicima obišao sve štandove na sajmu i pažljivo odabrao opremu koja mu nedostaje u njegovom pčelinjaku koji broji 20 društava.

“Ovu priliku nisam hteo da propustim zato što ovde mogu maltene da nabavim sve što mi je potrebno za uzgoj pčela po mnogo nižim cenama nego kod nas”, kaže Petrovski.

Dragoljub Mitić iz Vranja je na sajam došao da proda propolis i kupi opremu za pčelarenje.Kaže da je počeo da se bavi pčelarstvom kada mu je jedan prijatelj poklonio jednu košnicu. Sada ih ima ukupno osam i ne namerava da se tu zaustavi.

Po ramove za pčele na sajam je sa Kosova došao i pčelar Selim Skoborčanec koji u svom vlasništvu ima 80 društava. On kaže da je na sajam došao i da čuje predavanje pčelara Rožera Patersona, iz Engleske.

Zoran Jovković, predstavnik preduzeća “Zora plus” iz Kragujevca, koja se bavi proizvodnjom zaštitnih odela za pčelare, pohvalio je organizatore sajma za odličnu organizaciju i istakao da su i ove godine pčelarima po sajamskim cenama ponudili kvalitetna odela za rad u pčelinjaku.