Da je rano preminuli srpski glumac Nebojša Glogovac, jedini potshumni dobitnik Dobričinog prstena i najmlađi laureat u Srbiji, igrao na engleskom jeziku i glumio na zapadu, on bi bio slavan kao Entoni Hopkins ili Džeremi Ajrons, ocenila je Tatjana Nježić, autorka knjige „Nebojša Glogovac“, predstavljene u Leskovačkom kulturnom centru (LKC) u okviru pratećeg programa Festivala filmske režije LIFFE.

„Glumac njegovog formata svakako bi bio u svestkom glumačkom vrhu da je glumio na engleskom jeziku, glumačka i intelektualna gromada sa harizmom poput Entoni Hopkinsa li Džeremi Ajronsa“, kazala je Nježićeva i dodala da je veoma teško bilo pisati o ovom glumcu iako ga je kao novinar dobro poznavala.

„Bio je uvek voljan za razgovor, nekada smo intervjue dogovarali SMS porukama, nekada na pauzi pozorišnih proba, nekada u restoranu, a razgovori su tekli lagano. Bio jeveoma smiren i prijatan čovek, a pisanje tekstova posle tih razgovora bilo je zadovoljstvo jer nije trebalo ništa oduzeti i ispravljati, već samo, satavljati zapete i tačke“, ispričala je odgovorajući na pitanje juGmedie.

Predstavljanje knjige nadovezuje se na izložbu fotografija Nebojuše Glogovca u galeriji LKC-a Leskovac, koju je priredila Maja Medić, urednik knjige.

Knjiga je, inače, izdata upravo povodom posthumno dodeljene nagrade  Dobričin prsten, jedne od najvrednijih glumačkih nagrada. Reč je, zapravo, o monografiji za čije je izdavanje odluku donelo Predsedništvo Udruženja dramskih umetnika Srbije.

Nježićeva kaže da je njena namera bila da knjiga bude nešto što je DNK Nebojše Glogovca

„Nije to moja prva knjiga o nekom velikom umetniku, ali je drugačije kada taj umetnik to pogleda, reaguje i usklađuje. Ovako je ogromna odgovornost bila na meni. Sklapala sam je sama, konsultujući se, sa jedne strane, sa ljudima koji su ga znali, koji su iz sveta teatra,

filma i kulture, a sa druge strane, sa ljudima koji su verna publika, koji ga nisu poznavali, ili su ga uživo videli samo na pozorišnoj sceni. Htela sam da knjiga bude ono što je njegov DNK. Da bude relevantna u filmsko-pozorišnom kulturološkom smislu i prijemčiva običnom čitaocu“, rekla je autorka.

Prvi deo knjige čine tekstovi o glumčevom opusu u pozorištu, filmu i na televiziji. Potom najveći, drugi deo – „Reči koje život znače“, reči izabrane iz njegovih itervjua, a najvredniji materijal je bio, kazala je Nježićeva, onaj koji je dobila od porodice pokojnog glumca, sačuvan pres kliping i lične beleške.

„To su bile stvari koje je sakupljala njegova mama, porodica, tu je bilo stvari koji vam otvore čitav kosmos“.

Bio je intelektualna gromada izuzetno dubok čovek i čitav njegov život je okrenut unutrašnjoj lepoti

Treći deo je razgovor sa studentima, autorizovan tekst, a u poslednjem delu knjige su tekstovi njegovih kolega., saradnika i prijatelja o Glogovcu, zapisi o njegovim ulogama, druženja, detalji sa studija…

„Ono što je vezivna nit je moje nastojanje da je povezano i daje njegov DNK. Rukopise sam slala raznim ljudima na čitanje, a posebnu zahvalnost dugujem Dejanu Mijaču jer je on poslednji kome sam poslala rukopis i koji mi je dao zeleno svetlo“, istakla je Nježićeva, rekavši da je duboko dirnula pesma glumice Branke Katić, koja inače ne piše pesme, i koja se našla na koricama knjige.

Imao je izgrađenu svest o svakoj ulozi

„Koju god da je ulogu igrao, na filmu, u pozorištu ili u tv serijama, bio je najbolji i u ostvarenjima koje su kritičari loše ocenili. On je u svakoj svojoj ulozi bio – to. On nije glumio. Poenta je da je on bio iskren i da je uvek išao do kraja. Tako je, na primer, ulogu Hamleta u 47. godini, zbog koje je odbio dve serije, oblikovao celim svojim bićem i iznedrio izvandrenu ulogu, odigravši Hmaleta od krvi i mesa i Hamletovu dilemu biti ili ne biti preveo na današnje vreme, na pristati ili ne pristati na sve to što ti život servira. I na taj način je igrao svaku svoju ulogu. I lik iz savremnog sveta i iz klasičnih dela osavremnjivao i prevodio na naš teren i svakodnevnicu“, istakla je Tatjana Nježić, autorka monografije „Nebojša Glogovac“.

Njega danas, zaključila je, samo fizički nema. Svojim opusom ostavio je blistav trag, jednu vertikalnu vrednost sitema, zauvek.

„Kada je saznao od čega boluje rekao je: Doktorka, znači, žurka je gotova. Bez patetike“, ispričala je autorka knjige u Leskovcu.