The winner takes it all, odzvanjaju mi melodične note ove popularne pesme dok čitam na Linkedin-u kako je Infostud, kao jedan od najvećih internet preduzeća u Srbiji, još 2017. godine uveo program psihološke podrške zaposlenih. Naime, turbulentni savremeni uslovi poslovanja, kovid pandemija i svetska ekonomska kriza, doprineli su povećanom nivou stresa kod zaposlenih koji utiče na njihove poslovne performanse. Na taj način, zaposlenima je omogućeno da  potraže pomoć psihologa i psihoterapeuta.

Na jednom polu, imamo preduzeća koja idu korak dalje, pomerajući dosadašnje granice u poslovanju, sa druge strane, rad u mnogim preduzećima je prosto izrabljivački. Danas se u mnogim velikim preduzećima zaposlenima zaista posvećuje pažnja kao socijalnom kapitalu u koji se dosta investira ali od kojih se, zauzvrat, očekuje poslovni rezultat. U brojnim preduzećima u Srbiji, kao što dobro znamo, usled standardne ekonomske ranjivosti i visokog procenta nezaposlenosti, zaposleni još uvek imaju neadekvatan poslovni tretman.

Toksična radna organizacija je možda savremeni termin u modernom poslovanju, ali to  ne znači da nije bilo izvesne disfunkcionalnosti na radnom mestu i ranije. Njime se opisuje mentalna tortura nad zaposlenima. I to ne samo od vrha preduzeća, već i od zaposlenih na svim izvršilačkim funkcijama. S tim u vezi, sve je više toksičnih radnih mesta gde su zaposleni izloženi mikromenadžmentu (preteranom kontrolom), zanemarivanju od strane poslodavca, mentalnom sagorevanju (burnout), diskriminaciji, mobingu, netolerantnosti. Kako se do zaposlenja teško dolazi, tako je toksičnost sve više zastupljenija.

U Harvard biznis rivjučlanku(Harvard BusinessReview)pod nazivom ‘’Kako zaštititi svoj tim od toksične poslovne kulture’’, ističe se kako je menadžment preduzeća odgovoran za nezdravo radno okruženje. Ipak, ne može se kritikovati samo menadžment preduzeća. It takes two to tango. Koliko su zapravo zaposleni spremni za promene? Jer čovek voli svoju zonu komfora. Pružaće otpor svemu što je novo i nepoznato.Ali svet se menja nezavisno od toga koliko smo mi spremni da koraknemo u susret tim promenama.

Verujem da je dalek put od klasičnog srpskog kancelarijskog nameštaja do Frojdovog kauča. Do tada, radimo na sebi. Počnimo od nas samih. Budimo sebi lični lajf kouč. Tesa Vest (Tessa West), profesorka psihologije na Njujorškom univerzitetu, u intervjuu za Mekinsičasopis(McKinsey) ističe ‘’Mislim da svi imamo potencijal, kada se osetimo preplavljeni emocijama da postanemo neko ko je toksičan na poslu’’. Dodala bih, kako toksični postajemo na žalost, i van kancelarijskog prostora.

Zato, pokušajmo da se najpre sami osloboditi svojih demona, a onda nam psihološka podrška možda neće ni trebati.Ili ćemo ostati, kako kažu stihovi fenomenalne Pink Flojd grupe (Pink Floyd) ‘’… lost souls, swimming in a fish bowl, year after year…

dr Nataša Dimitrijević