Sećam se odlično dana kada je preminuo Drug Ti-To. I znam da smo svi plakali a da gotovo niko iz generacije nije znao zašto. Bili smo u holu novoizgrađene škole i stajali dva po dva u redu. Neko je valјda došapnuo da treba da se plače i plakali smo.
Pisali smo i Dnevnike o svemu što je objavlјivano na televiziji Beograd. Ja sam lepila i članke iz novina, valјda da pokažem da sam najtužnija. Sa odrastanjem i mladalačkom zrelošću stvari su se menjale. U srednjoj školi niko nije ni govorio o Titu. Zaboravili smo i odlaske na ekskurzije i posete Memorijalnom centru. Pokatkad se čulo da „više ništa nije kao pre“. I nije. To se videlo 90-ih. Tada je „grupica lјudi“ na metru kvadratnom površine htela promene. I desile su se promene. Izbili su ratovi… Ginulo se ali tada smo znali zašto plačemo. Svako iz svog okruženja je imao nekoga ko je poginuo, kome je neko ranjen. Neki su i pucali sebi u nogu da ne bi izgubili život i vraćali se kućama. „Tamna je noć“, da… Bili smo „face“,mi koji smo dolazili do materjala na VHS kasetama da bolјe vidimo šmrkove tadašnje vlasti i one koji su pretučeni ili poginuli. Ja sam se vratila iz Beograda i zaposlila u jednom lokalnom radiju. Znam da su mi mnogi zavideli tada. Ja sam radila u omladinskoj redakciji i bilo mi je lepo.
Večeri koje smo organizovali u pauzama između ratova bile se nezaboravne. Klub „54“ je bio stecište nas kreativaca. I tu smo iskazivali svoje stavove. Onaj ko nije slušao rok ili pop-rok, nije mogao da bude deo nas. Sjajno. Odjednom su počeli da niču kafići i butici. Kada su postajali da bivaju neurbani odlazili smo u „Taliju“. U tom pozorišnom klubu je uvek bilo prijatno. Fine lagane stvari su ispunjavale prostor. Rađale su se lјubavi, a ja sam moju ostavila u Beogradu. I da, često sam se raspravlјala sa tatom oko politike. Ali, kako da objasnim okorelom komunisti i socijalisti da više ništa nije isto. Ili kako da mi on objasni da su to surova vremena, da mi može neko staviti drogu u piće i raditi sa mnom šta mu je volјa! O Bože!!! Danas mi te svađe nedostaju. Danas se niko više ne raspravlјa oko politike. Danas oni koji imaju diplome a nemaju život, nemaju pojma ni o čemu. Danas se moli da se bude član one stranke koja uređuje mnoge živote.
E, pa moj ne dam! Ne može! Nјega su uređivali neki drugi lјudi, takođe sa diplomama ali i alavim ustima. „Opasno“ su ga uredili. NATO alijansa, koju smo pobedili 99-e ostavila je trajne posledice. Mladi lјudi su ubijani, kasnije se umiralo od posledica toga. Umirala su i deca. I danas se umire od kancera…Srbija je beležila i beleži rast smrtnosti obolelih od posledica bombi. Ali mi smo bili pobednici, zar ne? Onda su se desile promene u koje su mnogi verovali. I promenilo se ponovo sve. Ubijen je premijer, raspisani su izbori. Koristila se rečenica „Ničim izazvan“. U tom haosu plašili su me snalažlјivi lјudi. Oni koji su pre samo godinu dana bili protiv, danas su „za“. I to ostane tako u njima. Za ili protiv, za glavu ili za rep? Od gradske uprave do neke stranke, od te stranke do gradske uprave. Đonovi na cipelama izlizani isto onoliko koliko đonovi na obrazima. Opstaće. To se znalo. I evo, opstali su. Ne zbog ideologije, tih lјudi je malo, i njihove stavove ne treba nipodaštavati. Molim lepo! Opstaše oni koji su kao završili fakultete, opstaše oni koji polomiše cipele.
Opstaše svi sa duplim rečima, izvrnutim rečima, oni koji ne znaju šta su kome rekli, šta su kome hteli da kažu, da li su im rekli, kako su rekli, da li su dovolјno nafilovali… Kako je lako to prepoznati ako nisi u priči. Pa gledaš i neveruješ kako taj neko protiv, danas sedi u fotelјi onoga ko je za, ili obratno. I sve je tako bilo do nedavno. A onda je došlo to nedavno. Sada oni koji su protiv ovih i koji su dobili diplome konačno rade, ali ne znaju šta rade. Nemaju pojma za koga rade. Ludi ili zbunjeni, ne znam.. Često su u fotelјama oni koji su kao protiv ovih, ali koriste njihov vokabular. „Ti-to, Ti-to, Ti-to“ ili „A zašto ti-to ne obradiš malo“, „A što Ti-to“…..? I TITO!!! Da li se to ON vratio? Možda nije ni odlazio… Ne znam. Znam da ja To treba, i znam da ja To ne treba… Ali ONI ne znaju da ja ne umem da vagam. Nemaju pojma da ne umem i nikoga nije briga. Pa šta! Mnogo sam izgubila, ali sam mnogo i dala. To znam. I nervira me kada se neko ili nešto svojata. Ej, polako drugari i drugarice. Pa nismo svi završili Fakultet „TI-TO“. U ovom trenutku znam da sutra idem na grob sinu. Ja ću TO, a Ti vidi šta ćeš… Plodno smo mi tlo za To!!!
Preuzetosa FB profila Slavica Cvetković novinarke iz Vranja
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Ne zelim da idem kod lekara,jer verujem da u mom telu ima tajni za koje je najbolje da ih ostavim na miru.
Ko zna kakva cudovista za ovih sezdeset godina su se ulogorila u mom telu i ako dozvolim ovim DOKTORIMA da pocnu da ceprkaju i probude mozda usnule KIRIDZIJE i tako me UNISTE . pre nego sto me gospod BOG pozove..
U meni kao i u vecini vas pocivaju i neka mrtva osecanja ,kao i ta iz 80 godina.ali ako ih probudimo to ne znaci da ona trebaju da postanu CUDOVISTA.
Ali evo ja se usudujem da pogledam sebi u lice,otvorim ta svoja vrata skrivenog PODZEMLJA iprobudim te stalne pratioce moga uma.
Znam da postoje i granice cutanja ali je zato potrebno pustiti korak i preskociti je,sto ne mora da znaci da cemo uspeti,ali nam se tako u zivot vracaju SECANJA,gde im mi dozvoljavamo da postanu nekaznjena proslost koja nam je podarila OVAKVU sadasnjost.
Evo ne stide se i dalje da nas ubeduju da nam je bolje,ami kao da nismo svesni da ce i ovo vreme obeleziti njiovi POGANI TRAGOVI koji nam kao pomazu da zivimo kako bi nas sve kolektivno lakse POKOPALI
Bravo! Sjajan post. Autorka gadja sustinu. Totitarizam, a ja bih rekao bezvlasce. Ostetio sam mucninu u jednom delu citajuci tekst, i pomislio kako bi bilo sjajno da nas je vise. Konacno se eto i novinari na ovakav nacin usudjuju da iz njihovog pera potece istina. Tako je stvarno prolazila generacija koja je studirala 90. Smatram da je vreme da ovakvi ljudi treba da preuzmu kormilo. Odluka je na nama. Voleo bih da se gradjanske inicijative ponovo pokrenu. To je izlaz koji sad ne vidimo. Gorak ukus nakon citanja..
Nista novo nije receno, ali respekt za petlju da javno kaze. Svaka cast. Drago mi je da iskrenost ne gubi smisao. Zeljna sam sto vise ovakvih kolumna jer ih je retkost procitati. Nije bezvlasce, lepo je objasbjeno da se sve manjelo nagore. Plasim se da ce tako i biti. Pozdrav iz Nisa. Sasa
Posle onih koji vode na dno, najodgovorniji su ovi koji zamajavaju da su sposobni da povedu u suprotan pravac. Je l da, da nema težinu da ikome skrene pažnju, sem ljudima od interesa da se talasa. Nažalost nedovoljno, samo zamahne, pa još brže utihne. Zna se kako izgleda snaga, moć istine, pravac napred, poziv na pokret, kredibilnost za kritiku, autoritet za pero, kičma za teret na svoja pleća, duh za nepokolebljivost, um za kontrolu, intelekt za respekt, jednom rečju nadmoć nad svim što ne veredi i onim što vidi da ne valja, al nije vredan da povede ikog u išta, jer ga niko ne sledi.
Bravo za pitku kolumnu. Pisana iz duše, bez prtenzija, bez veštakog dokazivanja, bez podataka s gugla, Hvala vam .
Pitka? Svašta li ti možeš popiti.
Što ni pas s maslom ne bi pojeo.
Ne kapiram ove zlurade komentare, tj strah od istine. Pa sve ovo se desilo samo vi niste bili rodjeni. Sto strahujete od podsecanja na dogadjaje? Pise da je preuzeto sa FB profila. Ne bojte se i tekst kaze da se nista nece da promeni. Ostacete i opstati. No sikiriki. Svaka cast za emotivnu i jasnu kolumnu. Pozdravljam istinu.
E pa, ja je ne pozdravljam i nema sikiriki, što se drusaš. Alo bre, pa ne može svima da se svidi što neko naumi, z’bravite da komandujete s ljudi, osećaji, da navivate za politike od koje č’s grabnete koris, č’s se posmehuvate, ni sami ne znate na koju ćete stranu, s’m da imate ličnu koris, e pa b’š z’to, ima da mislimo s’s svoju čuturu, a ona ni nalaže da to uvek bude suprotno od vas. Dakle-Ništa mi se ne svidja ovaj kolumna, svidjav mi se onej, što gi štanca onaj, sad već doajen kolumnista, jer je čovek produkovao deset kolumne za pet dana, a nekima treba 5 godine za jednu kolumnu. Naravoučenije-Koj si nema inspiraciju, nek si ćuti. Će pišev oni što imav mnogo ideje.
Kao sto ti imas cuturu! pu, pu… daleko bilo. Ne razlikujes kolumnu od ljudske price. Pa sedi si miran,neli niki ne te dira. A cim si po cuturu iso kod vodju onda ce si citas s njegovu. Sto si se oplasija? Kuj te tebe proziva ovde? Kude si se pronasja? Cuti si. Da pises numes da citas numes.