Kad god je pokušala da započne neki novi posao život se pobrinuo da se Borjana Mladenović, iz sela Džep, kod Vladičinog Hana, uvek vrati tkanju. To se dogodilo i kada joj se nije posrećilo u trgovini. I tada je, čvrsto rešena da uspe, pronašla stari svekrvin razboj sa namerom da na njemu izatka nešto što će joj doneti zaradu.

Iako je prethodno morala da obnovi znanje o tkanju i od iskusnih tkalja nauči kako se priprema osnova za tkanje, njoj je na kraju pošlo za rukom da izatka prelepu krparu sa motivima kakve je zamislila. Dok je tkala u njenoj glavi rodile su se mnoge ideje koje je želela da realizuje.

Prvu priliku za to dobila je kada je Opština Vladičin Han respisala konkurs za dodelu neophodnih sredstava za rad nezaposlenim licima. Tada je i konkurisala za dobijanje savremenog razboja na kome može sama da organizuje proizvodnju od početka do kraja. Njenoj sreći nije bilo kraja kada je dobila obaveštenje da joj je opština u saradnji sa „Help-om“ obezbedila baš takav razboj. Tada je napravila i dugoročnu saradnju sa čovekom iz njenog sela koji se bavi izradom narodnjih nošnji.

„U početku sam na razboju tkala fute iz svog, ali i trgoviškog kraja sa pervazom koji inače retko ko ume da izatka.“, kaže Borjana.

Njoj je, međutim, bilo dovoljno samo da stavi futu ispred sebe pa da izatka identičnu. Kada ne tka fute ona na košuljama narodnih nošnji hekla i veze narodne motive.

„Na košuljama obično vezem pun starinski vez raznobojnim koncem.Ovaj vez često radim i na stoljnjacima i ukrasnim komadima koje izrađujem za prekrivanje komoda i polica, a koje sam zajedno sa vunenim prslucima, popki, čarapa prodavala u svojoj radnji koju sam u vreme pandemije morala da stavim u stanje mirovanja zbog loše prodaje.“, kaže Borjana.

Svoju radnju ona namerava ponovo da otvori i tako pruži mogućnost kupcima da kupe njene rukom rađene rukotvorine.