Sagovornik na ovoj temi je Ivan Ristić, dipl.inž. mašinstva, član Inženjerske Komore Srbije, odgovorni projektant  Termotehnike, Termoenergetike, Gasne i Procesne tehnike, od 2007.  godine.

Tema:  JP Toplana Niš i Grad Niš  planiraju da građane Niša greju u narednim decenijama – DRVETOM, tj. čvrstim gorivom.

Zvanični naziv: Uvođenje obnovljivog izvora energije, koji bi se nabavljao lokalno (u šumama Srbije)

Njihov plan je  da kroz JPP uvedu privatnu firmu koja će u gradu isporučivati TOPLOTNU ENERGIJU, preko već postojeće mreže toplovoda i  podstanica  koje su u vlasništvu JP Toplana Niš.

   ŠTA JE TO BIOMASA?    

To je svaka ugljovodonična masa, biološkog porekla, drvo, šumski  ostaci nakon seče, kora i korenje drveća, kompresovani briketi i peleti, ostaci iz drvno-prerađivačke industrije, reciklirano drvo, ostaci iz poljoprivredne proizvodnje (kukuruzovina, slama, sojine stabljike, suncokretove stabljike, koštice…)

ZAŠTO NAS UČE DA  JE BIOMASA CO2 NEUTRALNA? 

Zato jer prilikom sagorevanja, oslobađa u atmosferu identičnu količinu CO2 koji je apsorbovala tokom svog rasta. Dalji ostatak je  pepeo koji je neorganskog sastava i kome je potrebno 5-10 godina da ponovo uđe u biološke  cikluse.

OVO JE  SAMO DELIMIČNO TAČNO,

i zaista, bio masa će svojim prirodnim raspadom, osloboditi identičnu količinu CO2 ali bi se to desilo u dužem vremenskom periodu i posredstvom organskog razlaganju (gljivice i saprofiti) a sav ostatak bi bio u vidu organskih jedinjenja, koja druge biljke mogu lako da koriste i ti ostaci ostaju u zemljištu. OVO JE VELIKA RAZLIKA.

ŠTA JE  TO SEČKA?   

To je zdrobljeno drvo, kora, korenje drveta, u rasutom obliku, sadržaja vlage  do 30% (za manje kotlove  ispod 100 kW) i 30-60% (za kotlove većih snaga).

U analizi isplativosti  konverzije, koju je Toplana Niš  prikazala, u proračun je uzeta sečka sa manje od 30% vlage, što jepotpuno nerealno i mogu čak da kažem sa zlom namerom usvojen podatak. Sečka je veoma nestandardno gorivo  i % vlage jako  varira a dosta utiče da  ukupnu  dobijenu toplotnu energiju. U samom projektu se navodi  da je isplativost konverzije u uskim granicama cene energenata i ukoliko bi sečka poskupela samo 10% u odnosu na gas, ceo posao bi bio neisplativ pa bi na kraju to morali da plate građani kroz znatno uvećane račune za grejanje.

    ŠTA ZNAČI UVOĐENJE BIOMASE U GRAD NIŠ? 

To znači da će građani u sistemu daljinskog grejanja da koriste čvrsto gorivo-sečku, umesto dostupnog, ekološkog i jeftinog prirodnog gasa, a to znači sledeće:

1000 kamiona u gradu tokom grejne sezone, tj. 5-6 kamiona dnevno,  kroz saobraćajnice koje su i tako već pretrpane vozilima, zbog potpuno suludog urbanog planiranja.

Dosta veće zagađenje vazduha: planirani su filteri u toplani Krivi  Vir (užasno skupa  i  nepraktična rešenja koja nigde u svetu nisu dala dobre rezultate) a u toplani PMF i Mika Antić nisu ni planirali filtere. Udeo PM10 i PM2.5 čestica bi bio oko 180 puta veći od emisije iz prirodnog gasa.

Dodatno sečenje i pustošenje šuma u okolini Niša, tj. Suva Planina, Svrljiške Planine i Stara Planina, koje su već sada na ivici izdašnosti.

Veća cena grejanja za sve građane Niša, jer sada će morati da plaćaju kroz Javno privatno partnerstvo

DA LI POSTOJI PRIMER SLIČAN PREDLOŽENOM?

Nisam čuo za neki takav primer u Evropi, da se u sistem toplane pored kotlova koji već rade na zemni gas naknadno dodaje postrojenje na bio masu, a da je u gradskom jezgru, osim ako je BM u izobilju i relativno blizu. To nije slučaj u Nišu. U Austriji postoji više sistema na Bio Masu, ali su to bile manje sredine, do 30.000 stanovnika i još važnije, biomasa je “u dvorištu”, to su šumarski krajevi itd.

Nestručni Austrijanci se nisu setili da vuku BioMasu u Beč, možda se ugledaju na Niš jednog dana.

Dobar uporedni primer biomasnog sistema je u Priboju ali tamo postoje svi potrebni uslovi koje Niš nema. Bio masa u obliku sečke ima najmanje oko 3 puta manju kalorijsku vrednost od gasa, teško se kontroliše kvalitet, komplikovana je manipulacija itd. Sečka ima opravdanja u kotlarnicama gde se koristi ugalj ili mazut, a nikako tamo gde ima zemnog gasa.

Prirodni gas  je  energent XXI veka a Srbija ima dovod iz 2 pravca (Mađarska i Bugarska) i još skladište Banatski Dvor od  750 milona metara kubnih, što podmiruje oko 30% domaće potrošnje. Samo domaćinskim poslovanjem moguće je potpuno sigurno na duge staze, imati ovaj energent u izobilju.

Šumsko bogatstvo treba koristiti za razvoj turizma, prirodne raznovrsnosti i pospešivanje drvne  industrije pa tek na kraju kao izvor jeftine energije. Samo nerazvijene i zaostale nacije drvo koriste na prvom mestu kao energent.

Kompletan materijal o javno privatnom partnerstvu koji je usvojila Skupština grada Niša na sednici 23.12.2021. možete preuzeti sa ovog linka.

Izvor: Niška incijativa