Posle sumnje da mu je, dok je bio na ispitivanju, u prostorijama policije u Pirotu instaliran špijunski softver, novinar portala FAR iz Dimitrovgrada, Slaviša Milanov, obratio su se svetski relevantnoj organizaciji Amnesti Internešenel kako bi analizirali njegov uređaj.

U svom izveštaju koji je objavljen pre nekoliko nedelja, ova organizacija objavila je svoje nalaze u kojima se navodi da je mobilni uređaj isključen visokosofisticiranim alatom Selebrajt (Cellebrite) uz pomoć kojeg su preuzeli podatke sa telefona, a ovim veštačenjem je utvrđeno i da je u uređaju instaliran domaći špijunski softver, nazvan u AI laboratoriji NoviSpi.
„Mi smo podelili forenzičke nalaze vezane za NoviSpi sa kolegama koji rade forenziku u Hjuman Rajts Voču (Human Rights Vatch), i njihovi eksperti su potvrdili sve navode“.

Šta je još važnije – i značajnije – tokom istraživanja, naš tim je otkrio da Selbrajt (Cellebrite) koristi ranjivost Android sistema koji omogućava njegovu instalaciju na telefonu. Mi smo to podelili sa inženjerima iz kompanije Gugl (Google), koji su potvrdili ranjivost, potvrdili da je NoviSpi aplikacija otkrivena na telefonima aktivista i novinara u Srbiji maliciozna, to jest, da je napravljena da prikuplja podatke sa uređaja tajno, odnosno bez znanja i pristanka vlasnika tih uređaja. Odmah su uradili „patch” (zakrpu) ranjivosti, te na dan objavljivanja našeg izveštaja, poslali notifikaciju miliona korisnika Android telefona, od kojih je nekoliko (stotina) hiljada u Srbiji. Na osnovu naše analize, Gugl je takođe otkrio još jedan broj uređaja koji su bili kompromitovani je uklonili špijunski softver“, kaže Jelena Sesar iz Amnesti Internešenela.

Ovaj dokument odjeknuo je samo u delu medijske zajednice u Srbiji, u okviru građanskog društva, pokreta koji su aktivni u protestima, delu opozicije… u okviru međunarodnih medijskih organizacija, malom delu međunarodne zajednice.
MUP i BIA negirali su tvrdnje iz forenzičke analize Amnesti Internešenel.

Pošto sam i sam bio izložen prisluškivanju i praćenju još od 1987. godine, nije mi teško da razumem i shvatim u kakvom su stanju Slaviša Milanov i drugi koji su se suočili sa ovakvim iskustvom. I njihove porodice. I njihovo profesionalno i privatno okruženje.

Privođenje Slaviše Milanova dogodilo se u februaru. Pošto je, po izlasku iz policijske stanice, utvrdio da mu je mobilni uređaj uključen i menjane su funkcije, svoje sumnje je prijavio NUNS-u. Advokat Nezavisnog udruženja novinara Srbije podneo je krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u martu. Obaveštena je i Stalna radna grupa za bezbednost novinara, u kojoj su, pored svih relevantnih profesionalnih udruženja, i predstavnici MUP-a i Vrhovnog javnog tužilaštva. Tužilaštvo je zatražilo od MUP-a prikupljanje i dostavljanje obaveštenja o navodima iz krivične prijave. To se nije dogodilo do danas. VJT je 17. decembra poslala urgenciju MUP-a. Paralelno se Milanov preko advokata NUNS-a žalio službi unutrašnje kontrole MUP-a, odakle je stigao odgovor da je sve bilo po pravilima, iako niko nije zatražio mobilni telefon za veštačenje, vezano za sumnje da je uređajima manipulisano dok je Milanov saslušan, uređaj ostavljen po nalogu policije na ulasku u policijsku stanicu. Pošto nije bio odgovor, Milanov je kontaktirao Amnesti Internešenel i njihova laboratorija je utvrdila ono što smo mogli da vidimo u ubedljivom izveštaju.

Pored ovog, „ NUNS podseća i na slučaj LJubomira Stefanovića, autora IouTube kanala Slavija Info, koji je obavestio javnost o tome da su ga pripadnici BIA primorali da uđe u kombi, nakon čega su ga odvezli u prostorije MUP-a. Prema Stefanovićevim rečima, u prostorijama policijske stanice Voždovac proveo je oko četiri sata. Za to vreme, privremeno su mu bili oduzeti telefon i ključevi od automobila. Prema informacijama kojima NUNS raspolaže, u slučaju LJubomira Stefanovića došlo je do upotrebe Selebrajt (Cellebrite) alata koji se koristi za otključavanje telefona i preuzimanje podataka, što takođe otvara mogućnost za instalaciju NoviSpi špijunskog softvera.“

Selebrajt alat za otključavanje mobilnih telefona, kupljen je od donacije vlade Kraljevine Norveške, za jasno definisane potrebe koje propisuju srpske zakone.

To, svakako, nije bila donacija za radnje koje dokumentuje forenzička analiza Amnesti Internešenela. Na portalu Udruženja novinara Norveške Journalisten , objavljen je tekst pod naslovom „Srpske vlasti su navodno hakovale novinare – tehnologijom koju je platila Norveška“, u kojoj se navodi izjava predstavnice Ministarstva spoljnih poslova Norveške:
„Ministarstvo spoljnih poslova navodi da je zabrinjavajuće da su digitalni alati, kupljeni kroz projekat koji finansira Norveška, možda zloupotrebljeni i usmereni protiv građana Srbije. Marija Varteresjan kaže istu stvar novinaru: – Amnesti Internešenel je radio temeljno na ovom izveštaju. Duboko je žalosno ako se ispostavi da je softver kupljen kroz ovaj projekat zloupotrebljen, kako tvrdi Amnesti. Očekujemo da UNOPS istraži i da će se baviti ovim pitanjem i sa UNOPS-om i sa srpskim vlastima, navodi ona u mejlu. UNOPS je bio odgovoran za sprovođenje projekta sa srpskim vlastima, ističe Varteresjan. UNOPS je takođe, takođe, imao odgovornost da obezbedi da se sredstva koriste u skladu sa svrhom projekta i da sprovede procene rizika u skladu sa standardima UN.“

Institucije (MUP i BIA) odbacuju ovaj izveštaj, ali ništa ne čine da to negiranje učine ubedljivim, kao i tužilaštvo. Još niko od nadležnih nije kontaktirao novinare i aktiviste za čije mobilne uređaje ovom analizom utvrđeno je da im je pristupano i da je u njih instaliran špijunski softver. Niti je naložio stručno nezavisno veštačenje izveštaja, analize koju je napravila ova organizacija. Oni su sve nalaze dostavili institucije i pre nego što su objavljeni.

Zbog teških optužbi iz ovog izveštaja, mislim da je veoma važno, u najkraćem mogućem roku, pokrenuti transparentan proces dokazivanja činjenica iz ove ubedljive analize. (Amnesti Internešenel je nezavisna organizacija koja ne uzima donacije od vlade, državnih donatora, niti međunarodnih organizacija. Finansira se isključivo iz donacija pojedinaca i privatnih organizacija koje moraju da prođu provere. Organizacija je apolitična i jednako kritikuje sve vlade).
Pošto je vlada Kraljevine Norveške učestvovala u nabavci ovog alata, verujem da bi upravo relevantne institucije ove zemlje, koja je jedan od najvećih donatora države Srbije, ali i zemlja sa najvišim standardima slobode govora, medija i novinara, trebalo da, uz saglasnost institucija Srbije, veštače sve mobilne uređaje za koje laboratorija AI tvrdi da su manipulisani, uz pomoć alata koji su nabavku finansirali. Siguran sam da nije teško napraviti mešoviti tim stručnjaka iz ove oblasti koji će, posle forenzičkog superveštačenja, izneti svoje nalaze i preporuke.

„Mi smo, naravno, spremni da podržavamo/učestvujemo u meta-analizi/super veštačenju. Mi smo već u razgovoru sa Selebrajt (Cellebrite) kompanijom da to uradimo direktno s njima u januaru, kao i sa veštacima iz nemačke vlade u Berlinu“, potvrđuje Jelena Sesar iz Amnesti Internešenela.

U međuvremenu, institucije u Srbiji bi morale da sprovedu efikasne i brze istrage po postojećim krivičnim prijavama, kao i po onim koje će uslediti ovih dana, a koje je najavilo deset organizacija civilnog društva. Naravno, i da vode računa o bezbednosti svih onih čiji su mobilni uređaji pomenuti u ovom izveštaju.

Novinari u Srbiji, pored svih problema sa kojima se suočavaju, sada svakako sa zebnjom upotrebljavaju svoje mobilne uređaje, uče nove protokole o bezbednim komunikacijama, suočavajući se sa razumljivim paranojama.
Zbog toga je važno da se što pre pronađe rešenje za utvrđivanje činjenica i odgovornosti i izvuku pouke i preporuke.