Piroćanci orate, vreve, pričaju, kazuju… Zavisi kako gde i u kojoj prilici. Za dobrog govornika će reći dobar oratadžija”, reči su dugogodišnjeg sakupljača i istraživača tradicionalne kulture Dragoljuba Zlatkovića, autora „Rečnika pirotskog govora“.

One najbolje objašnjavaju zašto Piroćanci , pored pirotskog ćilima i kačkavalja, lokalni dijalekt  ubrajaju u vrednosti svog kraja, u neku vrstu brenda, na koji su ponosni.  Ima reči u pirotskom govoru koje je teško prevesti na srpski jezik ili reči koje imaju više značenja.

Piroćanci se ne stide jezika zavičaja, jedinog prirodnog govora. Iako nestaju njegovi pravi čuvari, mladje generacije se trude da ga održe u životu. To nam u priči za Jugmedia potvrdjuju i naši sagovornici.

Novinar Regionalne TV Pirot Denis Randjelović, završio je studije novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu i radi od 2013. godine.

“ I ja li nešto na pirotsći da oratim ili za pirotsći?Evo, zapravo i moja inicijalna rečenica na vaše pitanje je odgovor u malom. Pirotski govor je dragocenost jezika koja treba da se čuva. U očuvanju lokalnog govora veliku ulogu imaju i mediji. Neretko sa kolegama komentarišemo kako bi zapravo akcentovanje naziva naseobina u pirotskom kraju zapravo po važećim pravilima delovalo smešno građanima koji prate naš program. Na primer, selo V’zganica nikada ne može biti Vazganica jer vam niko iz ovog kraja to tako neće reći. Tolerancija akcentovanja lokalnih naziva u regionalnim medijima doprinosi očuvanju dijalekata. Prošle godine sam radio prilog koji sam nazvao Zavičaj među knjigama sa književnicima koji stvaraju i na lokalnom govoru i književnom jeziku. O bogatstvu pirotskog govora svedoci i dvotombi Recnik sa dopunama autora Dragoljuba Zlatkovića, priča Randjelović.

Prema njegovim rečima, koliko je veliko prostranstvo bogastva pirotskog govora shvati svaki put u susretu sa sagovornicima koji se njime bave, jer, svaki put, kaže, nauči nešto novo i to kroz rad prenosi građanima.

„Mimo toga, Regionalna TV Pirot je pre nekoiko godina realizovala i dokumentarni serijal o govoru pod nazivom „Oratite si s nas“. Drago mi je što i Narodno pozorište Pirot neguje repertoar na lokalnom govoru. Ono što je poslednjih godina pravo osveženje u očuvanju ovog jezičkog bogatsva je serijal „Ni na tam ni na ovam “ Danice Mitić i Nenada Miloševića. I za kraj, stvarno trebalo bi da si čuvamo oratu, ne samo što je ubava, nego i što si je bogatl’k i naš i na sviti. Ama, i svugde vole da čuju pirotsći. I ja, kude god da otidem, svi me teraju da im nešto na pirotsći oratim“.

– Često kada ga neko pita da kaže nešto na pirotskom, zna i da se našali Navodi pdgovor: “ Če ti kažem njeknja“, odnosno, reći ću ti, ali malo sutra. I onda posle zbunjivanja usledi osmeh, a neretko i replika da će taj izraz upamiti. Ili još kraće, kada me neko pita šta radiš, ja odgovorim na pitanje i dodam: „A ti, kvo rabotiš, kude se devaš?“, proiča sa smehom  Randjelović, sa vidnim uživanjem dok govori na pirotksom.

Vladimir Dončev je završio  Akademiju likovnih umetnosti u Sofiji, na smeru likovna grafika. Nekoliko godina radio je na odredjeno vreme u nekoliko osnovnih škola u Pirotu. Trenutno radi u pirotskoj Galeriji kao likovni umetnik. I on nema dilemu- lokalni dijalekt treba sačuvati kao dragocenu vrednost ovog kraja. U isto vreme ima i predlog.

„Bilo bi lepo kada bi deca u osnovnoj pa i srednjoj školi na časovima srpskog jezika i književnosti povremeno obradjivala sa svojim nastavnicima nešto na lokalnom govoru u ovom slučaju bi to bio naš pirotski govor. Možda razgovor na neku zadatu temu, sastav, priču, stih… , a sve to u cilju očuvanja lepe tradicije i bogatog lokalnog govora, kaže Dončev.

Ovo svoje razmišljanje kazuje i na dijalektu.

„Našta deca trebe da znaju srpsći jezik ali trebe da znaju i pirotsći. Ne bi bilo loše da u školu po nekol’ko časa iz srpsći posvete na pirotsći govor ili da napišu po nekoj kratak sastav na pirotsći, nekoju pesmu… zato što internetat i televizijata če naprave da zaboravimo da oratimo. Ja nemam problem sas tova. Kude mogu da oratim ja oratim a kude mora da govorim tamo govorim na srpski“, priča s autorom teksta kome za Dončeva ne treba prevodilac.

Posebno naglašava:

– Mi si doma oratimo pirotsći. Ja sam pirotsći govor naučil od mojti i od društvo. Pirotsći govor je teško da prevedeš na srpski. Kako če prevedeš rečenicu: ,,Dala si majća na dve deca po dve jab’lće“?

– Šta imate za ručak?

– Čorbu od gusku.

– Pa valjda od guske.

– E, gospodine, mi smo siroma i ne možemo da varimo čorbu od mnogo gusće“, samo su neki od primera pravog bogatstva pirotskog dijalekta koje za naš sajt izdvaja Dončev.

Organizator u Narodnom pozorištu Pirot Dejan Glišić kaže da je rodjeni Piroćanac jer su njegovi deda i otac rodjeni u Pirotu. Od malih nogu pirotski dijalekt je njegova svakodnevnica.

„Mi Piroćanci smo zbog toga u neku ruku imali problema u toku školovanja. Morali smo hteli ne hteli da „udaramo u bandere“ u pokušaju da za vreme studija u Beogradu budemo razumljivi za naše sagovornike. Često su znali da kažu da im je potreban prevodilac kada se nađu u neformalnim reazgovorima sa nama Piroćancima a mi si „oratimo po našinsći“, priseća Glišić.

Glišić radi u Pozorištu od 2006. godine. Završio je Fakultet odbrane i zaštite u Beogradu.

Kaže da je jedan od zadataka ove ustanove i negovanje i očuvanje pirotskog dijalekta kroz pozorišne predstave na dijalektu.

„I dan danas naša publika se rado seća maestralnih ostvarenja „Darovni ćilim Cvete Agnine“, u izvođenju Vidosave Todić, pirotske trilogije „Pirot beše varoš“, „Nišava teče li teče“ i “Širok Život“ autora Miodraga Simonovića pa sve do Minkovićevih „Pančića i Rančića“ i Mijalkovićeve „Кome dadomo Кoviljku“ a  i mnogih drugih… To su bile predstave koje su igrane na kartu više u prepunim dvoranama. Pa i sada ne retko kada naša publika sazna da se u pozorištu radi nova komedija usledi pitanje „orati li se na pirotsći“. Najiskrenije se nadam da će mo u skorijoj budućnosti imati pozitivan odgovor. Do tada evo nekoliko rečenica na pirotskom:

„ Tumbe lumbe za tri dni kuku lele za svi dni“ ( Кako Piroćanac  objašnjava svadbu).

„ Кvo si se usukal ko dve banće u džep“ ( Кad vidi da je neko u problemu).

„ Кad oni onodu vi takvojete“ ( trener daje savet svojoj ekipi).

I za kraj jedan vic:

Polagal Piroćanac testove za vozački ispit. Pita ga kolega koji je odgovor na treće pitanje, a ovaj ko iz topa: „A BE, CE BE“, kaže Glišić.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.