LESKOVAC – Imamo situaciju da su mlađi ljudi religiozniji od starijih a jedno od mogućih objašnjenja je što u religiji vide podršku onome što im osmišljava život i neku vrstu sopstvenog identiteta.

Ovo je kazala je dr Danijela Gavrilović, profesorka na Departmanu za sociologiju Filozofskog fakulteta u Nišu, na tribini o religiji i moralu u savremenoj Srbiji, održanoj u Leskovačkom kulturnom centru.

Po njenim rečima religioznost je porasla kod pripadnika svih konfesija koje postoje na ovim prostorima koji su i kofesionalno i etnički vrlo homogeni.

„Ljudi su se vratili religiji jer se jedino po njoj možemo razlikovati, bez obzira na to što govorimo sličnim jezikom, imamo slično poreklo i istu istoriju. Religa je ono što nas konačno deli i razgraničava, objašnjenje je profesorke Gavrilović. Religija sve više postaje važan društveni akter a Crkvi se sve više pridaje značaj u društvenom životu, čime je, posle dugog perioda izolacije, pomalo i sama iznenađena“, jedna je od konstatacija u njenoj opsežnoj studiji „Doba upotrebe – Religija i Moral u savremenoj Srbiji“.

Po mišljenju profesorke Gavrilović, najveći broj tradicionalnih pravoslavnih vernika pripadnost svojoj kofesiji prihvata kao vrstu tradicije i sopstvenog identiteta dok im je religijska praksa, kako kaže – vrlo niska.

„Ono što nas posebno ugrožava je takozvana kriza morala, čijeg prisustva u društvu nismo dovoljno svesni kao ni ozbiljne opasnosti da „antimoral“ jednog dana postane – moral, upozorava Danijela Gavrilović“, ilustrujući to odgovorom jednog njenog studenta koji je na pitanje- koje su vrednosti u kojima su najkonzistentnije vaspitavani, kazao – u duhu korupcije!

Takvo stanje, po njenom mišljenju vodi u anomiju, odnosno odsustvo normi što je za društvo veoma opasno stanje.

(kraj)bdi