Selo Razgojna kod Leskovca. Sunce opeklo, a pred beračima polje sočnih malina sa gustim granama. Među njima i Milica Đorđević (13), devojčica koja je upravo završila sedmi razred.

Bere brzo, bere i peva. Peva roduljubive pesme. Peva lepo, kao da je školovala glas.

„I mi smo iznenađeni. Bere ona odavno maline sa nama, ali prvi put ovog leta bere i peva. Pitao sam je zašto peva, a ona mo je rekla da peva kako bi prekratila muke“, objašnajava za Jugmediu njen otac Miroslav.

Kažem da bi volela da je čujem.

„Ne može, veli, jutros je brala krastavac, sada kopa papriku“, odgovara.

„Pa mala je, dete, da li se žali?“, pitam.

„Prvi put se pevajući požalila ove godine. Deca u selu rade sve od malena, ne žale se“, odgovara.

Miroslav Đođević sa suprugom i dvoje dece ima hektar pod pod malinama, što je ogromno prostranstvo, posebno kada, kao ove godine u Leskovcu, rode mnogo.

„Ranije sam imao mnogo berača, pa su deca malo bila rasterećenija. Na ceni od 160 dinara po kilogramu neću da plaćam berače jer ispada da samo za njih radim. Zato beremo nas četvoro i samo još dva radnika, pa dokle stignemo“, jada se Miroslav, čiji je stariji sin takođe ove godine završio srednju školu.

Domaćinstvo Đorđevića isključivo je poljoprivredno jer niko ne radi u leskovačkim fabrikama.

„Svi napustiše imanja i rade po tim fabrikama. Meni žao da ostavim dedovinu, A gde će i šta će moja deca to ne znam jer se teško živi od poljoprivrede“, priča.

Ima plastenike u kojima gaji rano povrće, ali na otvorenom.

I tako teku dani, a Milica se sprema za sutrašnju berbu malina i smišlja novu pesmu da njomem prekrati muke.