Iako je Vranje sa početkom avgusta meseca, na kulturnoj mapi označeno kao prestonica klasične muzike, tokom održavanja „Piano summer“ festivala, zvuk trube koji se tokom letnjih mesci raznosi gradom, poseban je pečat koji oslikava duh i nasleđe grada.

Vrhunski muzičari i svetski poznati umetnici  koji ovih dana na nekom od instrumenta sviraju note najpoznatijih kompozitora, posebno su iznenađeni načinom na koji je truba utkana u melos ovdašnjeg stanovništva kao i načinom muziciranja na ovom duvačkom instrumentu. Umetnički direktor „Piano summer“ festivala, Zoran Imširović, uprkos njegovom opredeljenju ka klasičnoj muzici, ne krije simpatije prema trubi i vranjskoj muzici naglašavajući da je to muzika koja je obeležila jedan veliki istorijski period.

„Mi znamo da ta tradicia sviranja trube dolazi iz Austrougarske. To su bile vojne kapele koje su svirale vojne marševe, a naši ljudi koji to nisu znali da sviraju radili su to na pogrešan način. Od tog pogrešnog načina sviranja stvorio se jedinstveni stil gde nigde ne postoji u svetu i svuda je prepoznatljiv i omiljen. To je u suštini jedan od brendova naše kulture, po kome smo prepoznatljivi u celom svetu.“ Kaže Zoran Imširović, umetnički direktor  „Piano summer“ festivala.

Imširović vranjsku trubu vidi kao najveće izvozno kulturno dobro. Rasprostranjena tradicija sviranja trube bez nota koju praktikuju svirači sa juga ne predstavlja bitnu razliku od romskih sunarodnika širom sveta, a poznato je i da se truba u džezu takođe svira sa apsolutnim oslanjanjem na sluh

„To su ljudi koji odmalena rastu sa muzikom, koji muziku nose u krvi i sviraju po sluhu, kao i džez muzičari. Kod klasičnih dela zbog kompleksnosti smo prinuđeni da prvo studiramo kompoziciju pa da onda sviramo napamet po datim notama. A trubači improvizuju i dosta toga ide po sluhu i to zvuči perfektno.“ navodi Imširović.

U okviru „Dani Vranja“ koji se održavaju od 27. do 31. avgusta, posetioci će biti u prilici da na centralnoj bini kod Galerije Narodnog muzeja, poslušaju nastup duvačkih orkestara pod nazivom ,,Memorijal Bakija Bakić”.

Milan Zdravković