Da sa ocem, kao mali dečak, nije otišao u Muzičku školu u Leskovcu da sačeka brata koji je pohađao časove harmonike, Vladica Vasić, sada profesor trube u Muzičkoj školi „Stevan Mokranjac“ u Vranju, nikada ne bi ušao u svet muzike. Život je, međutim, hteo da se tamo sretne sa profesorom trube koji mu je kada ga je video rekao da je rođeni trubač i odmah uzeo za ruku i odveo u učionicu da mu pokaže kako izgleda taj instrument.

Taj prvi susret sa ovim čudesnim instrumentom, zauvek je odredio njegov životni put. Toliko ga je zavoleo da nije mogao da podnese da svira na maloj trubi koju mu je tada dao profesor. U njegovim očima ona je više ličila na izgužvanu trubu, na koju on nipošto nije želeo da svira i zato bi prilikom svakog razgovora sa ocem policajcem, koji se u to vreme nalazio na službi na Kosovu i Metohiji, plakao moleći ga da mu kupi pravu trubu.

„Kada mi je otac kupio trubu mojoj sreći nije bilo kraja. Tada je i njima postalo jasno da je moje intereseovanje za ovaj instrument mnogo ozbiljnije nego što su oni u tom trenutku mogli i da pretpostave“, priča Vladica kroz smeh prisećajući se svojih početaka.

Od ove trube on se nije odvajao čak i onda kada ga je život tokom odrastanja vodio na neku drugu stranu. Nikada nije dozvolio da zbog trube zapostavi svoje obaveze koje je imao kada je bilo u pitanju njegovo redovno školovanje.
Iako je u standardnim predmetima beležio dobre ocene, kada je došao trenutak da izabere svoj životni poziv on se bez dvoumljenja odlučio da upiše Muzičku akademiju na kojoj je želeo da dodatno usavrši sviranje trube.

Vrhunsko znanje koje je tamo stekao nastavio je da prenosi svojim učenicima u Crnoj Gori gde je počeo da radi kao profesor trube. Tamo bi najverovatnije i ostao da je mogao da dobije njihovo državljanstvo, a kada je shvatio da je to nemoguće vratio se u rodni Leskovac gde je počeo da traži posao.

Koncertom do radnog mesta

Ubrzo potom saznao je da je vranjska Muzička škola raspisala konkurs za prijem u radni odnos jednog profesora trube i on je odmah požurio da preda svoja dokumenta. Na vrata ove škole zakucao je ubeđen da će biti primljen jer je imao neophodnu kvalifikaciju, ali i mnogo radnog iskustva u toj oblasti.

„Rad u ovoj školi koja je tokom svog dugogodišnjeg postojanja odškolovala mnogo malih muzičara je bio veliki izazov za mene. Kolege su me odmah lepo prihvatile i tokom proteklih godina potrudio sam se da opravdam njihovo poverenje“, kaže Vladica.

Prijem novog profesora trube u vranjsku Muzičku školu posebno su pozdravili članovi romskih trubačkih orkestara koji dugo godina rade na području juga Srbije, ali i širom sveta, a koji su želeli da njihovi potomci u ovoj školi uče trubu.

Otuda su svi oni među prvima svoju decu kod njega upisali na časove trube, a Vladica kaže da kod mladog naraštaja postoji intresovanje da uče trubu i da trenutno ima četrnaest polaznika.

Na predavanjima on svakom od njih posveti celog sebe kako bi im predočio sve lepote ovog instrumenta.

Međutim, ima dana kada njegovim učenicima učenje ne ide baš kako treba. Vladica ovaj problem rešava tako što im dozvoli da sviraju ono što oni u tom trenutku požele.

Zahvaljujući takvom radu sa decom on sa njima ostvaruje zapažene rezultate na brojnim takmičenjima.

“Moji učenici, braća Mamutović, Kristijan i Dobrivoje su osvajači najvećih nagrada na takmičenjima. Ponosim se svakom osvojenom nagradom svih mojih dosadašnjih učenika”, ističe Vladica.

On svoje učenike i u vreme pandemije korona virusa brižljivo priprema za takmičenje na Festivalu muzičkih škola koje će biti održano u Vršcu u prvoj dekadi maja meseca, ako to dozvoli epidemiološka situacija. Njegovi učenici i na ovom takmičenju nastupiće zajedno sa korepetitorom, Marijom Desković, sa kojom su inače, na prethodnim takmičenjima osvajali vredne nagrade.