Uprkos tome što je moderna tehnologija ponudila pčelarima i elektronske uređaje za imirivanje pčela, oni se i dalje ne odriču dobrog starog bukovog truda koji vekovima koriste u ove svrhe.

Da je to tako imali smo prilike da se uverimo i na nedavno održanom Trećem pčelarskom sajmu Jugoistočnog Balkana u Vranju. Dobar broj pčelara koji su došli na sajam svratili su i do štanda svog kolege pčelara iz Surdulice Mihajla Dimitrijevića da kupe trud.

On se i ove godine potrudio da im ponudi kvalitetnu robu. Ovo i ne treba da čudi, jer je trud koji je s mukom prikupio u bukovoj šumi iznad rodne Surdulice brižljivo osušio i čuvao na sigurno mesto do prodaje.

“Kvalitetan trud se dobija posle dobrog kuvanja u kazanu. Tu i ne treba primenjivati neku posebnu tehniku. Bitno je da se usitni na male komade, ubaci u kazan sa vodom i pusti da ključa. Komadi truda se posle toga izvade i rasporede da se dobro osuše. Tako osušen trud može da stoji nekoliko godina i otporan je na crvotočinu”, ispričao nam je Mihajlo.

Ovaj pčelar koji ima 50 pčelinjih društava dodaje i to da je trud najbolji za zadimljavanje pčela i da ne postoji bolje sredstvo za ovu namenu.

“Bukov trud je najbolji. Sporo gori i ne iritira pčele i ne kontaminira med”, kaže Mihajlo.

Trud se nekada koristio za potpaljivanje vatre. Najviše su ga koristili pušači koji su u tabakeri, osim duvana i papirića, imali komad truda i kresivo. Međutim, sa pojavom prvih šibica upotreba truda je naglo smanjena i njega danas još jedino koriste pčelari.