To što se nama desilo ne može da se opiše rečima, taj stres, taj strah i tu tugu ne mogu rečima da opišem, a rečenica uspaničenog brata – ustaj kuća nam gori, ne izilazi iz glave, priča za Jugmediu Dejan Milenković (1978), jedan od dvojice braće iz sela Gaginca kod Leskovca čija je porodična kuća sa stajom izgorela, bukvalno, za pet minuta.

Dejan i njegov godinu dana mlađi brat Boban jedni su od sedmoro mlađih ljudi koji su odlučili da ostanu u Gagincu i da žive od poljoprivrede i ćumura. Uzgajaju maline i drugo voće i obrađuju zemlju.

Živeli su sami u kući jer su  im roditelji umrli, a ženili se nisu.

“Podrum nam je bio pun zimnice, štala puna hrane za stoku, sve je izgiorelo, izgorela je i mašina za ćumur. Ostalo je samo kupatilo jer je bilo dozidano od tvrdog materijala. Kasnije su nam priključili struju”.

This slideshow requires JavaScript.

U istom dvorištu, u pomćnom objektu živi njihov stric, pa su se braća tu privremeno smestila. Kažu da je žena iz Vučja, koja vodi humanitarnu organizaciju, pripremila nešto od nameštaja, ali oni nemaju gde da ga smeste.

“Kaže nam da je obavestila opštinare i da su rekli da će doći, no do sada niko nije došao”, priča stariji brat.

Pored nameštaja, braći Milenković treba građevinski materijal, sve što se pod tim nazivom podrazumeva.

“Ostao je temlej kuće od kamena, na tom temelju bismo podigli novu kuću, ali mi nemamo novca, iako ceo život radimo. Stizalo je samo za jedan skroman, normalan život”, objašnjava.

Komšije iz rašrtkanog sela sa oko 50 glasača pritekle su u pomoć, ali je bilo kasno. O momcima imaju samo reči hvale.

“Dva brata koja su jako vredni ljudi, živeli su sami jer su im roditelji preminuli. Oni su godinama ljudima iz Elektrodistribucije uvek pristizali u pomoć oko sečenja granja i čišćenja koje smetaju dalekovodu i danima radili sa njima kada je bilo potrebno jer je put veoma neprohodan”, priča Jelena Pavlović.

This slideshow requires JavaScript.

Za sada se ne zna kako je došlo do požara. Na licu mesta su pored vatrogasaca bili i policajci.

“Vodili smo računa o svemu, zaista ne znam šta se desio. Sada i nije važno kada smo sve izgubili”, zaključuje Dejan, koji kaže da nemaju više ni kašike ni viljuške ni garderobu jer su bosi, u pižamama istrčali da gase neugasivu buktinju.

Jugmedia i meštani s kojima smo razgovarali, apeluju na ljude dobre volje da doniraju ako imaju i ako žele, a njima treba sve, ponajviše građevinskog materijala.

Braća sada nemaju internet, ali možete s njima da se čujete na broj telefona: +381642772296 Dejan Milenković. Njihov tekući račun je: 205 900 100 740079827  – Dejan Milenkovic+ć, Komercijalna banka.