Glasine o odlasku tekstilne fabrike „Džinsi Srbija“ iz Leskovca već duže vreme kruže nad Leskovcem, a juče je taj problem ponovo aktuelizovan u Skupštini grada.

Na više puta ponovljene tvrdnje da je moguće da „Džinsi“ odlazi i da „Džinsi“ zaista odlazi, od strane predsednika i odbornika GG „Za Leskovac-zajedno“ Nenada Zdravkovića, gradonačelnik Goran Cvetanović vešto je izbegao da ne govori o tome.

Jugmedia je danas uputila mejl gradonačelniku s pitanjem da li „Džinsi“ zaista odlazi, odnosno, da prokomentariše celokupnu situaciju vezano za ovu tursku fabriku, ali nam je u njegovom kabinetu rečeno da je službeno odstan, te da je samim tim i odgovor nemoguć.

Iz „Džinsija“ su demantovani navodi o dobijanju državnih subvencija.

Pitali smo porukama i generalnog direktora „Džinsija“ Jasina Deniza, ali nam nije, za razliku od ranijije, odgovorio. On je, kako nam je u fabrici rečeno, u Turskoj.

Inače, radnici su na kolektivnom odmoru, vraćaju se 12. jula, do kada očekuju da im se isplate zaostala primanja, a šta će biti sa neplaćenim dugom za vodu od, kako tvrdi opozicija, dva miliona evra, ostaje da se vidi.

„Tada očekujemo da nam se saopšti sudbina fabrike i naša sudbina, jer se uveliko priča da je nastala velika kriza i da će Džinsi otići“, priča ova radnica.

Godine 2012. u medijima je objavljeno da je „Džinsi“ dobio podsticajna sredstva od šest miliona dinara uz uslov da zaposli 760 radnika, ali da su dobijene i poreske olakšice. Fabrika je, inače, sa 20 radnika, počela u Leskovcu da radi 2011.godine  u starom pogonu „Leteksa“.

Mesečni zakup za fabriku bivše  „Sintetike“ od 14.000 kvadrata „Džinsi“ je trebalo da plaća 5.700 evra na mesečnom nivou. Međutim, i tu se nagomilao veliki dug prema lokalnoj samoupravi, koja je vlasnik objekta.

Džinsi je donedavno imao 1050 radnika. Radnici, međutim, tvrde da ih sada ima oko 400. Ovaj podatak nije Jugmedii zvanično potvrđen.

Inače, dobri poznavaoci finansijskih prilika u ovoj kompaniji iz Turske kažu da je ona u velikim problemima.

„Džinsi je podizao kredite za kupovinu Srboleka i za mašine i opremu i nije uspeo da redovno servisira dug, pa ta poslovna banka, prema mojim informacijama, razmatra mogućnost likvidacije fabrike u Leskovcu. Takođe postoji dug za neplaćenu struju“, priča magistar ekonomskih nauka, koji želi da ostane anoniman.

Zdravković je jutros u razgovoru za Jugmediu rekao da je dobio pouzdane informacije da će „Džinsi“ otići iz Leskovca i da ta GG ispituje koliko je fabrika dužna izvesnoj agenciji, a danas je na pres konferenciji rekao da se ispituje i doprinos lokalne samouprave.

Grad Leskovac je 2015. godine odlučio da oslobodi Džinsi naknade plaćanja građevinskog zemljišta u iznosu od 6.5 milona dinara.

Na naše pitanje kako je lokalna samouprava doprinela kada je renovirala ruinirani objekat za tu fabriku i dala u zakup i tolerisala neplaćanje računa za vodu, Zdravković je odgovorio sledeće: „U tome je stvar što su tolerisali. Da su se od početka postavili ispravno, do ovoga možda ne bi došlo. Tu je i poslovno okruženje, infrastruktura i ostalo. Sve istražujemo. Hvale BFC sertifikatom, pa eto ga njihov sertifikat“.

„Džinsi Srbija“ proizvodi farmerice, garderobu od teksasa za poznate svetske brendove. Šivaona je smeštena u renoviranoj fabrici nekadašnje „Sintetuike“, a u nekadašnjem „Srboluku pranje i izbeljivanje teksasa“.

Jugmediin sagovornik, magistar ekonomskih nauka i bliski saradnik sa Džinsijem objašnjava da će se slična situacija dešavati i sa drugim fabrikama u oblasti tekstila.

I tekstilne fabrike u Evropi prolaze kroz veliku krizu, čemu je doprinela korona, piše evropska štampa.

„Pored finansijske krize, Džinsi svakako ima i drugu računicu. Zašto bi ostao ovde gde je minimalna zarada 40.000 dinara, a plan je da se poveća na 50.000, kada se u Turskoj, zbog galopirajuće inflacije, radnik plaća 200 do 250 evra, u Indiji 150 dolara, a u Bangaldešu 100 dolara“, objašnjava.

Tvrdi da nijedna firma neće moći da izdrži minimalac od 50.000 dinara jer na tu sumu treba uračunati i doprinose i poreze za blizu 60 posto.

„Šteta je to ogromna. Sav onaj novac za subvencije trebalo je bude uložen u domaću privredu. Stranci idu kada im nešto ne odgovara. Pokupe svoju opremu za tri dana i odu. Gde će sada ti radnici i šta će?“, pita se naš sagovornik, koji tvrdi da „Džinsiju“ jesu dodeljene subvecije za zapošljavanje od dva miliona evra, ali da ih ta fabrika nije iskoristila jer su tražene bankarske garancije, a tada „Hal“ banka još nije stigla u Srbiju.