Iako ga svi u vranjskoj Likovnoj radionici smatraju desnom rukom voditeljke ove radionice,Vesne Marinković Stanković, dvadesettrogodišnji Nikola Stojmenović Zumen sebe smatra njenim tvrdoglavim, sporim, ali i istrajnim učenikom. Tako ovaj zaljubljenik u umetnost redovno započinje priču o svom radu u ovoj radionici koju je upisao pre sedam godina.

Dugo je oklevao da zakuca na njena vrata, ne zato što mu je manjkao talenat, već zato što nije imao hrabrosti da to učini plašeći se da tamo neće naći ono što mu je potrebno. A kada je na nagovor svoje porodice, ali i nekih porodičnih prijatelja koji su se redovno divili njegovim crtežima, ipak, porekoračio njen prag i video šta tu može sve da nauči odmah se pokajao što to ranije nije učinio. Njegov raskošni talenat za umetnost Vesna je odmah zapazila i sa njim, kao i sa ostalim polaznicima, počela posebno da radi.

„Vesna nikada nije bila stroga i nikome od nas nije nametala svoju ideju. Njeni časovi su za mene bili pravo uživanje i s nestrpljenjem sam iščekivao dan kada ću da odem u Likovnu radionicu“, priča Nikola.

Vesna je od prvog dana u radionici dozvoljavala i Nikoli da sam trasira svoj put na polju umetnosti uz konstantna ohrabrenja, savete, ali i konstruktivne kritike. Bilo je mnogo dana kada Nikoli nije išlo na časovima, ali se to nikada nije loše odrazilo na komunikaciju sa Vesnom. Iako je u tim trenucima znao da bude mnogo nervozniji i nesigurniji nego što je to obično bio, ona je uvek bila strpljiva sa njim tako da mu je to mnogo pomoglo da sam uvidi svoje greške i kako da ih prevaziđe.

„Znao sam da dobar deo svog vremena provedem u konstantnom kreiranju stvari koje volim zanemarujući pri tom učenje osnove bez koje se ne može zamisliti napredovanje u umetnosti.Ovo interesovanje znatno je podgrejalo moju volju za bavljenje umetnošću, ali mi je u isto vreme stvorilo loše navike koje su dovele do mog umetničkog stagniranja.“, tvrdi Nikola.

Imajući to u vidu on je početkom ove godine počeo intenzivnije da radi na savladavanju osnove crteža i tako proširuje svoje mogućnosti. Inspiraciju za kreiranje svog umetničkog karaktera on pronalazi u svemu onome što ljudski život čini interesantnim. To mogu biti i životinje interesantnog dizajna poput raža, paukova, zmija, određene prirodne pojave, dan, noć, godišnja doba, kultura Japana, Divljeg Zapada, Srednjeg Doba.. do nezaobilaznih objekata koji se mogu nekako ukomponovati u dizajn. Iako voli da se bavi raznim oblicima umetnostii on prednost daje ilustraciji, odnosno dizajniranju karaktera.

Iskreno se nadamo da će se Nikoli tokom života ostvariti želja da se i profesionalno bavi ilustracijom, a samim tim i njegove porodice i bake Olgice uz koju je načinio prve crtačke korake, ali i profesora Tipografije u Hemijsko-tehnološkoj školi, Gorana Stankovića, koji je stalno nastojao da razvije njegov talenat za crtanje.