Za razluku od Preševa, gde se u poslednjih desetak godina varoš izmenila do neprepoznavanja u smislu putne i građevinske infrastrukture i dobila lik grada, doduše prenatrpanog novim objektima, u susednoj Varoši Bujanovac, gde više od trećine čine Srbi, decenijama se ništa nije promenilo, osim ljudi na vlasti.
Šta više, stanje se pogoršalo u smislu masovih seoba i Albanaca i Srba i Roma. Ovde za 20 gdina nije otvorena ni jedna fabrika gde bi posao našao veći broj ljudi, a oni proizvodni pogoni, koji se sporadično otvaraju, ne mogu da apsorbuju veliki broj ljudi.
Nekada novi trg u centru isti je kao pre 30 godina, samo je ono preživelo drveće poraslo. Scenografia se nije menjala, kafići sa obe stran, ali se tačno zna u kome sede Srbi i oni su malobroniji, a u kome Alabnci.
„Samo mi Romi nemamo svoje kafiće mi idemo tamo gde je jeftinije“, kaže jedan mlađi čovek koga smo zatekli u takozvanom srpskom kafiću.
Varoš sa oko 11.000 stanovnika ima odličan gegrafski pložaj jer pored nje prolazi novosagrađeni auto-put. Blizu je Severene Makedonije, ali i nepriznatog Kosova od strane države Srbije, što nije razlog da se ne trguje i posluje, kao ranije.
„Obećavaju pred svake izbore neki veću fabriku, a posle to niko ne pominje. Navikli smo pa više i ne obraćmo pažnju na obećanja“, komentariše jedan od naših sagovornika.
Teško je ovde novinaru doći do sagovornka, posebno mladih, ni Srba ni Albanaca. Boje se, kažu da ne pogreše. „Vi dođete i odete, a mi ostanemo ovde pa trpimo kritike, ako ne od drugih, onda od roditelja“, priča mlada Srpkinja koja je došla na studentski raspust iz Beograda.
Prilazimo grupi mladića i devojaka koji razgovaraju na albanskom. Na naš pokušaj da uspostavimo kontak okreću glavu. Jedni se smeškaju ispod brade, drugi gledaju u nebo, a nebo je sivo i na njemu se ne vidi ništa.
„Ne razumem“, odgovara najzad jedna od mladića, ali čisto, bez akcenta. Ipak raume, mislim, pa zat nastavljam s pitanjima. Kada pomenem izgled varši, devojka iz grupe se okreće i kaže: „Seljana“.
Posle toga nije bilo teško razgovarati. Čak je pnuđena i kafa.
„Završio sam srednju školu. Nisam hteo na fakultet jer nisam bio dobar đak. Tražio sam u Buanovcu ili Preševu posao, ali za moju struku nema posla. Pošto su mi rođaci u Nemačkoj, otšao sam tamo. Prekvalifikova sam se i sada radim. Nie ni tamo sjajno. Mngo se radi. Da nije onog vikenda, duša bi ispala od posla, da nije rođaka ne bi imao s kim da izađem vkendom na kafu i da prošetam“, iskren je naš mladi sagovorik.
Devojke koje su sa mladićima u društvu pohađaju višu školu, istureno odeljenje u Bujanovcu.
„Čim diplomiramo i mi ćemo u Nemačku“, kažu u glas.
Tamo u Nemačkoj, ali često i u Beču, sretnu se na ulici sa srpskim vršnjacima, popričaju o svojoj rodnoj varoši, ali se i u tuđini ne druže.
„Pomognemo oko posla ako jedni druge zamolimo, ali, zate, navika ponesena od kuće se teško menja. Osim toga, Albanci su i inostranstvu voma složniji od nas“, prča nešto kasnije druga devojka, koja je na fakuttu u Beču sa tamošnjom stipendijom.
Uprkos svemu, Bujanovčni su ljubazni ljudi i ovde nema međunacioalnih tenzija, kao što ih nije blo ni ranije.
Često, kažu, dolaze u Leskovac da pazare. „Vi ste za nas veliki grad, a ima mnogo trgovina, posebno ovih dana su sniženja“, pričaju.
Bujanovac je u Pčinjskom okrugu s administrativnim centrom Vranje, pa su više oktenuti tom gradu.
„Tražio sam posao i vranjskim fabrikama, ali nema ni tamo. Meni nije važno gde ću da radim, samo da ne moram da idem odavde. Meni je Bujanvac lep, tu mi je društvo, roditeji, braća i sestre. Tražio sam posao i lokalnim opštnskim preduzećima. Nema, sve puno kao oko“, priča mladić iz one grupe Albanaca koja je na prvu odbijala razgovor.
Trgovine su ovde pune, kao i kafići, jedino mesto za izlazak i zbavu mladih. U pekarama ukusno peciovo i sve je jeftinije nego u Vranju i Leskovcu, kao svuda u manjim mestima. Samo kada bi bilo više mesta za zapošljavanje. A uzrećice i poštašalice su iste kod svih- Srba. Roma i Albanaca.
„Iako govorimo različitim jezicima, vekovima živimo zajedno, pa je mentalitet skoro isti, samo su nam pojedini običaji različti, što je bogatstvo, a ne mana. Ovo što vidite ovde, pokazuje stariji sagovornik na niz kafića s obe strane dugačkog trga u centru, plod je politike koja nas sve više udaljava. Jer, kada se u Beogradu ili Prištini šušne, ovde se zatrese“, zaključuje pre nego napuštamo Buanovac, malo mesto koje i pešice prođeš za 20 minuta.
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Amabasada SAD, a administrira Media i Reform centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneti u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD, već mišljenje autora.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Da bi se jedno mesto vodilo kao opstina mora da ima grad. Ako gledate po zakonu onda je i Vranje varos zatk sto po novom popisu u samom gradu ima manje od 50.000 stanovnika docnije 48.000
Bujanovac je srpska varos, samim tim je u njemu sve srpsko. Kako moze da se podeli bilo sta u njemu na srpsko i albansko, ne razumem
Mene je učitelj još pre sedamdesetak godina učio da je zemlja onoga, ko na njoj živi! A tamo žive i jedni i drugi. Živeli bi u slozi, da nije političara, sa obe strane, da dižu tenzije i da ih zavađuju zarad svog opstanka na vlasti!
Svi bi živeli u slozi i staroj Jugi da nije bilo lićnih interesa političara. Niko ništa nije dobio. Slovenija je ono što je bila, najbogatija u JUgi, za Njom Srbija pa tako redom. Samo smo džaba krv lilii navukli mržnju ne viđenu. I sada se ne zaboravlja lakokao nekada. Ranije ako nije pialo u čitankama, dirigovanim, nije se znalo, ako ne u novinama pod kontrolom opet se zaboravljalo sada imamo mreže i dok žive one žoveće i mržnja.
Neje bas tako Bujanoca je nasa mi koji zivimo u njega za razliku vecina su Albanci u opstini ali nikada nesmo vlast imali jer teror i genocid se je vrsilo na nas sve do 2002 jer od zavrsetka rata mi ne dozvoljavamo vise da neki nas terorizuje jer smo svesni za sve cijre su ovce njene su i ljivade !
Prijatelju i komšijo Albanče, niko nevin niej bio, niko. I da ne otvaramo stare rane. Budale su puške uzimale, ja nisam niti ću. Madam se da nisi ni ti. Lepo veče. Naša Srbija izgubila od <Amera u košarsci. JBG sila….
Odgedao sam oba intervjua. Aitor ili cela Jugmedia su birali one umerene Albance, i ja ovde što su oni izgovorili, ništa nemam da dodam ni da oduzmem. S tim što je Kenan izleda obavešeteniji po svim pitanjima. Iskusni civilni aktivista, nije ni čudo. Svaka čast za izbor mesta jer ovde niko ne dolazi. Svi su nas zaboravili.