Tročlana ekipa arheologa Narodnog muzeja iz Leskovca izvršila je istaživanja na području opštine Crna Trava, prva na ovom brdovitom i retko naseljenom mestu, a na području 25 sela.

U tih 25 sela otrkivena su 62 lokaliteta, od toga samo jedan lokaltilet koji se može opredeliti u doba neolita, ali se leskovački areholozi nadaju da se može očekivati i lokaliteti iz metalnog doba, s obzirom na postojanje rudnika i  potrebe za rudom u metalnom dobu.

Arheološki odsek Narodnog muzeja u Leskovcu, koji je realizovao ovaj projekat su Vladimir Stojanović, kustos arheolog, rukovodilac projekta, Julijana Pešić, muzejski savetnik arheolog i Vladimir Stevanović, kustos arheolog, a projekat je finasiran od strane Ministartsva kulture i grada Leskovca.

“Evidentirali smo 4 lokaliteta, od toga 3 utvrđenja i 1 nekropolu. Srednjovekovnom lokalitetu pripadaju 36 lokaliteta, od 4 utvrđenja, 11 naselja, 12 ostataka crkava,  9 nekropola. 20 lokaliteta nisu mogla biti hronološki opredeljena. To su prvenstveno ostaci rudnika, rudarskih okana ili potkopa. Metalurško topioničarske radionice, kako ih nazivaju, smo evidentiralo 10. To su sve ostaci zgure i ruda. Naišli smo na 2 lokaliteta koje nismo ni hronološki ni tematski da opredelimo i zabeležili smo dva lokaliteta koja su višeslojna i koji potiču iz više epoha”, objasnila je Julijana Pešić.

Ova istaživanja jesu kratka, ali su veoma značajna, ali ona predstavljaju tek jednu stepenicu Crne Trave, koja je zaista  tajnovita i izolovana. Preporučujemo da se u nekoj sledećoj fazi vrše takozvana tematska rekongnosciranja, na primer – rudnika, rudništa, metalruških radionica, ali uz učešće stručnjaka za rudarstvo i geologiju, na primer, jer oni mogu na terenu prepozanti i doneti mnoge zaključke koje mi nismo uspeli da vidmo, dodala je Pešićeva.

Sada predstoji obrada ovih podataka, obrada, materijala i za sledeću godinu se prirema monografija kao ona sa istraživanja u Lebanu i Bojniku.

Projekat na području Crne Trave je realizovan u toku ove godine od septembra do decembra.

“U pitanju je treći do sada projekat rekognosciranja i digitalnog mapiranja na teritoriji leskovačke kotline, gde je je i opština Crna Trava koja nikada do sada zvanično arehološki nije istražena“, kazao je Vladimir Stevanović.

On je kazao da je depopulazacija česta i odliv stanovništva.

“Potrudili smo se da dođemo do što više meštana kako bi došli do tih lokaliteta. Saradnja sa lokalnim stanovništvom vrlo važna jer zbog nedostpunog terena ne bi mogli da dođemo”, ocenio je Stevanović.

Kazao je da je veliki broj tih lokaliteta prethodno već devastiran od strane divljih kopača, kao, generalno, i na teritoriji celog Jablaničkog okruga i Srbije.

“To je uništavanje kulturnih dobara i uništavanje čitavog kulturnog identiteta Srbije, posebno na jugu Srbije. Istraživanje tih lokaliteta već nam je u startu onemogućilo istraživanje lokaliteta”, istakao je.

Veliki broj treseta, drvo granje i šublje, na nekim mestima činio je sloj od jednog metra, pa i više.

“Na jednom lokalitetu, koji je registrovan od strane Geološkog zavoda, gde je crkva iz srednjeg veka na dubini od 6 metara, što je izuzetno nesvakidašnje, s obzirom da mi iskopavamo period od neolita do srednjeg veka, nekih 6000 godina, na dubini manjoj od dva metra, što znači da je specifičan teren, pa smo se suočili sa izazovom”, naglasio je Stevanović.

On je kazao da je specifičan slučaj u selu Čuka.

“Naišli smo na jednu rupu, sonda od divljih kopača na dubini od 8 metara, kopano je duži vremenski period. Divlji kopači su uhapšeni na licu mesta. Oblast je, inače, nepristupačna, planinska klima veoma oštra, zime od septembra do maja, hladni vetroviti tokom zime, pa zato nije bilo trajnije naseljavanje”.

On smatra da je ono što je dovodilo stanovnike u Crnu Travu jeste to što  je područje bogato rudnim i mineralnim blagom, a ima i mnogo vode.

“U svakoj njivi ima izvor i potok, što je pogodavalo nekim metalruškim aktivnostima”, zaključio je.

Inače, oboje areheologa su kazali da su potencijalni arheološki lokaliteti u veoma lošem stanju, obrasli i nepristupačni.

“Ipak na osnovu ovoga što smo našli govori nam da je na tom mestu bilo utvrđenje ili naselje i ti nalazi su veoma dragoceni”, kazala je Pešićeva.

“Predmete koje smo prikupili, kao što su delovi rude, zgure i druge, svedoče o aktivnostima vezanim za metalurgiji, za topinčarske i druge aktivnsoti, koje su dovodili ljude u ove kraje i zbog čega možemo potražiti i naselje i nekropole. Bilo je teško da sagledamo život ljudi svih tih epoha, ali uspeli smo, zajvaljujući vizuelnom sagledavanju i iščitavanju, literature, da evidentiramo”, zaključila je Julijana Pašić.