Iako je prvi put prikazan 1939. godine, epski film “Prohujalo sa vihorom” (“Gone with the Wind”) i danas se ubraja među 10 najboljih američkih filmova svih vremena, prema Američkom filmskom institutu, sa najvećom zaradom na svetu u filmskoj industriji, što ne čudi jer se ova kultna filmska saga u trajanju od preko dva sata i danas gleda kao pre 20 i 30 godina.

U njemu je igrala plejada dobrih glumaca, među kojima danas nema živih. U vreme kada su se birali glumci za najvažnije uloge, samo je iza Klerka Gebla, koji u filmu igra šarmantnog i nekonvencijalnog gospodina iz vremena građanskog rata u Americi, stajala slava, no vremenom je ovaj film počeo da se poistovećuje sa glavnom junakinjom, Skarlet O’Harom, čiji je lik maestralno odigrala do tada malo poznata engleska glumica Vivijan Li.

Film je snimljen po istoimenom romanu Margaret MIčel, koja je za njega nagrađena Pulicerovom nagradom. U njenim retkim izjavama moglo se čuti da je pisan po istinitim dođajima, a izvor joj je bila baka po majci koja je imla svoju farmu i svojoj unuki mogla da rekonstruiše izgled Atlante pre u toku i posle krvavog građanskog rata juga i severa SAD, kao i društvene prilike u tom delu države Džordžije.

I knjiga, objavljena 1936. godine, kao i film, ušla je u istoriju po tome što je tokom prvog dana u knjižarama prodata u pedeset hiljada primeraka, a u narednoj godini u milion primeraka. Prevedena je na trideset jezika i na brajevu azbuku.

Iako je Skarlet o Hara živela pre 160 godina, ona ima sve odlike današnjih devojaka. Šarmantna, lepa, zaljubljena, neposlušna, uporna, lukava, spremna da prevari i podvali, divlja i pitoma, razmažena i odlučna, koja snagu crpi iz zemlje i rodnog imanja Tara. No, ispod onoga što se i u liku vidi spolja, krije se, zapravo, nežna devojčka, a potom i duša mlade žene, koja tek na kraju filma i romana shvata da je volela pogrešnog, iluzuju, i plače za mužem koji je ostavlja.

I otuda ona ključna rešenica iz romana i filma  „Sutra je novi dan. Razmišljaću o tome sutra“, ili izvorno – “After all tomorrow is another day.

Posle Čikaga, moj poziv profesora na univerzitetu odveo me je u Atlantu, grad Skarlet O Hara, mada, prizanjem, da mi ta činjenica nije doprla do svesti dok me Milica Ivanović nije podsetila. I od tada sve više i sve češće dajem sagovornicima na znanje da živim u centru istorijskog grada.

Farma koja je korišćena za snimanje filma “Prohujalo s vihorom” ne postoji, kao ni kuće u kojima je živela Margaret Mičel s majčine i očeve strane, čije su porodice učestvovale u građanskom ratu i bile i pre i posle njega – bogate.

Ali zato postoji tabla baš na mestu gde je sniman film i postoji muzej u Atlanti.

“Home to Tara” sagradjena 1851. godine, poznata kao i Brumby Hall je dom “Marietta Gone with the Wind Museum”.

U Muzeju se mogu videti haljine koju je čuvena glumica Vivien Leigh nosila, kao i odelo Clark Gable. Suveniri, šolje, tanjiri, knjige… Kuća je klasična američka, arhitektura iz sredine 19. veka, pomalo nalik na onu sa flmske Tare. Oko kuće su prelepe bašte, koje, doduše, malo liče na one sa Tare u kojima se na početku filma mlada Skarelt o Hara druži za rumenim i u nju zaljubljenim mladićima, zapravo se poigrava sa njima.

Da li ulaskom u ovaj muzej možete da prizovete atmosferu od pre 160 godina kroz prisećanje na romantični ratni i ljubavni film i lik devojke koja je mrzela rat, i u tom ratnom vihoru tražila sebi ljubav?

Meni, koja sam, građevinac po struci i, za razliku od svoje majke, nevešta u pisanju, je – uspelo. Jer, ko iz moje generacije kaže da nije pročitao roman ili odgledao film “Prohujalo s vihorom”, verujete da ne govori istinu. A ako mi pisanje ide loše, u emocijama sam – doktor.

Radnja knjige, a i filma, se vrti oko razmažene najstarije cerke porodice O’Hara. Ona odrasta tokom i nakon građanskog rata “North and South” se zaljubljuje u Rhetta Butlera. Volim ovaj film, volim i Scarlet, možda što me karakterom podseća na mene, možda što se i sama vodim pravilom da je “After all tomorrow is another day”.

Marietta je trenutno naš dom. Odlazak iz Linkolnove države i prelepog Čkaga nam je teško pao. Čikago će uvek imati posebno mesto u mom srcu. Atlanta i Marietta koja je na 15-ak minuta kolima od centra Atlante, ne mogu ni prići po lepoti Čikagu, ali me ovde moj posao jako usrećuje. A kad si na poslu srećan, na kom najviše vremena provodiš, onda ti je i sve drugo lepo.

Inače, Atlanta, dom Skarlet o Hare, je dom i našeg “Bogdana Bogdanovića”, a i nekad sedište Olimpijskih igara. Išli smo jednom da gledamo Bogdana, a naša beba je bila glavna atrakcija.

Moji studenti – belci, afro-amerikanci, dobra deca. Iako im na campusu stoji da je Gavrilo Princip kriv za Prvi svetski rat, oni se pitaju sta je taj Ferdinand tražio u Bosni? Skoro su me nasmejali. Kažu mi da se ne sećaju da su gledali neki američki film, a da su Rusi bili dobri ljudi.

“Profesorka u filmu su Srbi bad guys… Jesu, kažem, bad guys u americkim filmovima”, A oni odgovaraju: ”Stupid american movies”.

Ne možeš a da ih ne zavoliš. Zapravo, oni sami sebe vole.

I dok završvam ovaj tekst, donosim odluku- naredni put ću mojim studentima reći da nisus vi američki filmovi glupi, da su Srbi odrastali i odrastaju na američkim filmovima i da ću im ispričati sve što znam o filmu “Prohujalo s vihorom”, filmu kojeg su gledale moje bake, moja majka i njene dve ćerke.

Adrijana Savić iz Leskovca, profesor na Gradjevinskom fakultetu, Dr. Gradjevinskih nauka