Što imamo bolje radnike, imaćemo bolje rezultate. Te rezultate će primetiti vlasnici fabrike u Turskoj, pa će oni moći da obezbede nove projekte. Novi projekti omogućavaju nam prijem u stalni radni odnos veći broj radnika, rast svih zajedno, kao jedna porodica, komentariše za Jugmediu generalni direktor „Erenlija“ Leskovac Fikret Aynibal.
U ovu fabriku sa turskim kapitalom, poslednja strana kompanija koja je stigla u Leskovac, novinar Jugmedie je došao na ljubazan poziv domaćina posle pisanja o žalbi radnika da će prvi deo godišnjeg odmora trajati samo pet dana, umesto 10, kao godinu dana ranije. Radnici su tada rekli da je to zbog toga što su pristigle velike narudžbine od kupaca.
ODMOR PO ZAKONU
Međutim, direktor kaže da to nije pravi razlog, iako ima posla, već – bolovanja.
”Reakcija za godišnji odmor bila je njihova preuranjena informacija jer su do kraja juna mogli da koriste stari godišnji odmor, a od prvog jula smo u obavezi da im organizujemo novi godišnji odmor. Dakle, pošto ove godine nismo u mogućnosti da organizujemo kolektivni godišnji odmor za sve radnike u isto vreme, odlučeno je da će po dogovoru svi koji su na neodređeno moći da koriste 10 dana godišnjeg, a ostali, koji su pod ugovorom, onoliko dana koliko su stekli radom u prethodnih meseci – po zakonu”.
U „Erennliju“, podignutom u Zelenoj zoni na severu Leskovca, proizvode se gumena creva za automobilsku industriju. Sama pomisao na preradu gume, u prvi mah asocira na neprijatan miris. Međutim, nije tako. Čak ni u proizvodnom pogonu nema tog mirisa, ni tamo gde se oblik gumenog creva formira pod većom temperaturom.
U holu ovog modernog zdanja, gde su čeoni unutrašnji zidovi od stakala, prvo što pada u oči je fotografija Kemala Ataturka, velikog intelektualca i osnivača moderne turske države. Nema se utisak da ste u fabrici, ne čuje se zvuk mašina; kabine za presvlačenje i toaleti čisti kao u luksuznom hotelu, dok su u središtu prostranih kancelarija kompjuteri i – ljudi.
Tu je nekoliko velikih prostorija za trenige novih radnika, za održavanje seminara, a tu je i kuhinja.
KAO U DOBRA STARA VREMENA
„Zaposleni imaju besplatan prevoz i besplatan obrok. Da ne ispadne da se hvalim, ali ja sam prezadovoljna, sve je vrlo ukusno i raznovrsno“, priča saradnica direktora u hodu dok kuvarice posluju po čIstoj kuhiji sa menzom. A ja prebrojavam i u sebi konstatujem da je to jedina fabrika u kojoj je hrana besplatna, kao nekada u socijalističkim danima.
Nastavljamo razgovor u kancelariji.
„Južnjaci u Srbiji slični su po mentalitetu ljudima u mojoj, Egejskoj regiji. Topli su i ljubazni. Zbog njih se pomalo osećam i Srbinom“.
KO RADI, A KO BEŽI NA BOLOVANJA?
„Bolovanja su naš veliki problem. Na bolovanja ne idu dame, već muškarci. One su daleko posvećenije poslu. Odlaze kada su zaista bolesne. Odu na par dana, ili, što je sasvim normalno, kada su im mala deca bolesna. Ali mi je veoma nejasno zašto ovi mladi muškarci koriste bolovanja posle tri do četiri dana rada. Na početku nije bilo tako. Dolazili su, kažu da ne mogu, pozdravimo se i odu. Međutim, sada posle par dana uzmu bolovanje i na kraju meseca daju otkaze i prime celu platu. To, jednostavno nije fer ni prema kompaniji, ni prema onima koji ostaju i rade“, priča Aynibal, koji govori srpski jezik i razume – vidmo jer ne traži prevod na naša pitanja, ali radije odgovara na engleskom..
U „Erenliju“ je vaš novinar bio u društvu poslovnih partnera ove fabrike, koji poznaju njihove prilike, ali i poslovanje ostalih stranih kompanija.
„Ovde su plate najveće. Zarađuje se i do 1000 evra sa prekovremnim radom, a radnici ne trpe pritisak od menadžmenta, bar se niko ne žali“, priča jedan od njih.
Nisam sigurna da li je ovo razumeo naš domaćin, ali je izvesno da time nije želeo da se hvali.
„Sedište naše firme je u Izmiru, mom rodnom gadu. Firma je osnovana daleke 1959. godine. Reč je o porodičnoj firmi i njihova želja je da se svi njihovi radnici osećaju kao deo porodice“, priča, ali dodaje da im odlaze radnici i bez korišćenja bolovanja.
Na pitanje – zašto odlaze, odgovara: Teško, kažu da je teško.
Prolazimo najpre kroz pogon gde uglavnom rade žene. Ustežem se da fotografišem. Fikret Aynibal kaže – slikaj. A, tehnologiju u proizvodnji, pitam imajući na umu strogu zabranu u komšijskoj fabrici „Aptiv“. „Slobodno, slikaj sve“, kaže ovaj ljubazni, ali ozbiljan gospodin.
Fotografišem, ali mene zanima razgovr sa radncima. Fikret shvata moju nameru i udaljava se.
„Dobro je, nije teško“, kažu dve radnice koje pakuju tanka gumena creva kao gotov proizvod.
„A plate? Koliko mesečno zarađujete?
„Dovoljno“, odgovaraju sa smeškom.
Ne znam da li je to politika kompanije ili smatraju da im postavljam neumesno pitanje.
Pridružujem se Fikretu, odnosno, maloj delegaciji. Odgovaram nepoverljivim radnicama da sam iz Jugmedie. To je, izgleda „ulazna viza“, pa sada sve dame, kako ih oslovljava direktor dok govori o lepšem polu, žele da se fotografišu.
Idemo ka delu odakle muškarci najviše beže na bolovanja ili daju otkaze. Iznad tog dela pogona vlikim slovima piše – AUTOKLAV.
NAJTEŽI DEO – AUTOKLAV
„Tu se proizvode sve vrste creva za automobile. Nakon procesa ekstruzije, gde se od sirovine pravi nevulkanizovano crevo, sledi proces vulkanizacije. Na tom procesu se nevulkanizovano crevo navlaci na metalne kalupe i ide na proces pecenja na temperaturi od 180 stepeni. Odatle izlazi vulkanizovano crevo koje ima potreban oblik i ide na dalje procese montaze, koji služe za protok vazduha i hlađenje motora“, objašnjava prva saradnica direktora.
Posmatram najpre oblikovanje tanjih creva u redovima sa metalnim kalupima, na mandrele, kako ih nazivju.
„LUKSUZ“ MANDRELE
Radoznalost mi ne da mir. Hoću da osetim koliko je – teško. Prilazim jednom od začuđenih radnika, tražim rukavice, uzimam crevo i gledam šta on radi. Vrh creva se najpre umoči u neku tečnost, masnu, a onda počne da se navlači. Iz prve, jedno, drugo, pa treće crevo. Radnici kažu – bravo. Fikret se smeška. Kažem – pa nije teško. I zaista nije.
„E sada idemo gde je zaista teško“, kaže direktor iskreno. Tri reda dalje na one kalupe, deblje, navlače se i deblja i šira creva. Posmatram muškarce. Vruće je, lica su im oznojena. Sem kod jednog mlađeg korpuletnog muškarca.
Prilazim mandragoli. Hvatam crevo, umačem ponovo vrh u onu tečnost i polako navlačim. Teško. Zapnem jače. Ide, prolazi krivine i pri kraju – zabrljam. Pokavarim crevo, napravim štetu. Prilazi Fikret i sa smeškom baca crevo. „Da tu je potrebna snaga i spretnost“, kaže.
Ostajem sa radnikom da zabeleležim njegovu vdeo izjavu. No, tek kasnije otkrivam da je od snimka ostao samo deo. Da li su mi se ruke tresle u tom momentu, ne sećam, ali i tu sam – zabrljala.
„Ja sam od prvog dana ovde i meni nije teško. Ali mnogima jeste. Dođu, trude se. Posle tri dana dobiju upalu mišića i odu na bolovanje i više se ne vrate. Kada bi samo izdržali tu upalu od nedelju dana, koju sam i ja imao, oni bi ostali“, objašnjava.
PLATE
Pretpostavljam da ovde, u ovom delu plata iznosi 1000 evra, pa uporno pitam snažnog muškarca. Muči me, ne želi da kaže. Počinjem sa nagađanjem. Krenem od minimalca pa do 80.000 dinara, pa do 100.000. Na kraju, isprovociran kaže – mnogo više od toga, do 120.000 dinara.
BOLNA TAČKA I PREPREKA RASTU
„Tu nam nije popunjen deo baš zato što se najviše odatle odlazi. Kada bi u sve tri smene imali po 10 dobrih radnika, problem bi u velikoj meri bio rešen“, priča jedan od saradnikka direktora.
Ipak, direktor je optimista. „Mi smo uporni. Moraćemo da dođemo do snažnijih ljudi za ’Autoklav’“, zaključuje, a pri ispraćaju otvara svoj automobil i pokazuje gde pored motora stoji spelt creva koja izlaze iz njihove fabrike, računajući i ono najdeblje i najšire „teško“ crevo. Ova creva ugrađuju se u motore mnogih poznatih svetskih automobilskih brendova.
„Naši proizvodi se ugrađuju u automobile marke Mercedes, Kia, Hyndai, Reno i Dačia, Audi i Bentley”, dodaje direktor.
KORAK PO KORAK
Inače, „Erenli“ je došao u Zelenu zonu na ledinu 2021. godine, pošto je leskovačka lokalna samouprva o svom trošku pripremila i asfaltirala put i do buduće fabrike i dovela električnu energiju, kasnije i gas.
„Gradnja fabrike završena je početkom 2023. godine. Onda smo radili instalaciju svih mašina, zatim, na projektima uvođenja gasa i struje. Probna proizvodnja je krenula 2023. Završena je sredinom prošle godine i tada smo pozvali sve naše kupce da dođu, da provere i da nam daju zeleno svetlo. Sve procese smo otvarali korak po korak, kako su to kupci zahtevali. 2024. godinu smo završili sa oko 175 radnika. Plan je da do kraja godine budemo 250. Za narednu godinu je planirano 300 do 350. Ali, sve to zavisi od radnika“, zaključuje Fikret Ajnibal.
PORUKA RADNIKA
Dok tog dana kasno uveče prebirem po kompjuteru, na mesindžeru stiže poruka radnika, koji me je, verovatno, video u fabrici.
„A što se bolovanja tiče, istina je da ih ima mnogo. Možda bi ih bilo manje kada bi se uvela još jedna pauza od 10 minuta, makar za nas koji radimo u „Autokavu“, predlaže.
No, rukovodstvo ove fabrike je, izgleda, već prihvatilo tu segestiju. „Na osnovu ove sugestije naših radnika, od prvog jula do kraja avgusta uvodimo dodatnu desetominutnu pauzu u drugu smenu, kada je najtoplije”.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Zahvalnost za ovakav tekst. Jasno ste gradirali problematiku pozicija i time pojasnili koga treba taj poslodavac. Sada je na nadležnima da se obradi tržište rada i kandidati usmere na ovog poslodavca.
Pa zasto vi gospodine ne odete kod ovog poslodavca da skidate vruce gumeno crevo sa kalupa i da ga tad hvalite. Proizvodnja gumenih proizvoda u zelenoj zoni pa oni nisu normalni, gumeni prah se lepi na sve a najvise na pluca a toga tamo ima koliko hocete. Zasto taj mesko ne ode da vidi kako se radi sve najlosije poslodavce su doveli u ovaj izumirajuci grad i svakom dali o 10 hiljada evra po radniku zasta da nam stranci truju deco. Sramota kakvi nas vode sve zivo pokradose.
Pitajte Vučića.
Ne zamerite , ovo mi izgleda kao placena reklama za ovu fabriku .
Ne ulazim u tezinu posla jer svaki ima poteskoce velike ili male ali procitajte zakon o radu i koliko radniku sleduje godisnjeg odmora , svakako ne 10 dana .
A o ovome je najmanje bilo reci , zakon se krsi od strane poslodavca ali zaboga to je strana investicija i moramo im progledati kroz prste .
A radnici ce to progutati jer ionako nemaju nikakva prava …
Samo Jugmedii ne namećite tako nešto. Znamo da se krato pamti znamo da se zaboravljaju svi tekstovi, čak i onaj od pre nekoliko dana gde su objavljene anonimne izjave radnika. Jednostavno, zakon nalaže da se čuje i druga strana, a mi je tada nismo čuli. U tekstu stoji koji je posao veoma težak. Upoređivani su uslovi rada u drugim fabrikama sa uslovima u ovim. Prosto, novinarska zapažanja. Kada tekst bude plaćem, nosiće znak PROMO.
Bolovanje uzimaju radnici sa sela da bi radili poljoprivredu dok im u firmu ide radni staž i plata a posao trpi. Zato nikako netreba zapošljavati radnike sa sela