LESKOVAC – Školi za tekstil i Poljoprivrednoj školi preti gašenje jer je u prvi razred upisano tek oko 50 svršenih osmaka, iako u gradu tekstila i roštilja jedino s tim školama mogu odmah da dobiju solidno plaćen posao.
„Odlučio sam se za ovu školu jer nameravam da završim Poljoprivredni fakultet i da s novim saznanjima nastavim posao na porodičnoj farmi stoke“, kaže Mihaljo Trajković iz Kosančiča.
On je, međutim, jedan od retkih s idejom. Većina završi u ove dve škole jer, zbog lošeg uspeha, nema šanse u Medicnskoj, Ekonomskoj ili Gimnaziji, gde su ove godine već prvog dana popunjena sva mesta.
„Džinsi“ i „Falke“ se grabe za tekstilce
Nemački „Falke“ svake godine stipendira po pet najboljih učenika, a turska kompanija „Džinsi“ primorana je da dokvalifikuje „ekonomce“ i gimnazijalce jer na tržištu nema mladih školovanih tekstilaca, čija se plate kasnije kreću od 25.000 do 35.000 dinara. U sličnoj situaciji su i vlasnici desetak manjih tekstilnih fabrika u leskovačkom kraju.
Od 120 učenika u Tekstilnoj školi na sedam smerova upisano je svega 60, a u Poljoprivrednoj na tri smera 51 od planiranih 90. Najdramatičnije je na prehrambenom smeru sa zanimanjima mesar i pekar, gde se upisalo samo sedmoro. Odeljenje može da se formira i sa 15 učenika, ali i taj broj je nedostižan u ovom momentu.
„Veilika je opasnost od gašenja prehrambenog smera, a ako se ugasi naš smer, nestaće i škola jer ne može da funkcioniše s dva odelenja“, kaže Vesna Marković, profesorka Poljoprivredne škole, u kojoj su juče članovi komisije za upis učenika uzalud čekali prvake.
Ogorčena je i direktorka Škole za tekstil i dizajn Mare Karanfilović.
„Nisu problem deca, već njihovi roditelji, čija je želja da im sinovi i kćeri budu činovnici. Ne razmišlja se o tome da se za činovnički posao čeka decenijama“, ubeđena je Karanfilovićeva.
Leskovac i okolini su ogromna fabrika poljoprivrednih proizvoda pod plastenicima iz koje se voćem i povrćem snabdeva cela Srbija, ovde svakoga dana stotinak pekara i mesara traži radnike, a tekstilne fabrike čak i stipendiraju buduće kadrove. Ovde su i Tehnološki fakultet i dve državne visoke škole s tekstilnim i prehrambenim smerovima, što, očigledno ne ostavlja utisak na školarce.
„To su u suštini prljavi i teški poslovi i s tim školama se ne može u inostranstvo, a ja želim da završim i fakultet i da zapalim preko granice“, priča Marija Mitrović koja je sa 93 poena upisala Medicinsku školu.
A da posla za učenike Poljoprivredne škole ima, govori i podatak da svake godine najmanje po destoro učenika dobije posao u pekarama i mesrama dan posle dobijanja diplome. Tako je bilo i sa ovom, junskom generacijom.
„Plate koje dobijaju nisi manje od 30.000 dinara, a za godinu dve to su, čak, i duplo veći iznosi“, tvrdi profesorka Marković.
(Kraj)mil
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Kakav je ovo tekst i koja je poenta? Mene lično ovakve vesti o upisu i srednjim školama ne interesuju ali kad procitam ovako nešto ne mogu a da ne reagujem.
Pa naravno da svako želi da pokuša da dođe do bolje škole i kvalitetnijeg obrazovanja, kako bi kasnije imao i dobro plaćen posao. Zar treba da im bude cilj da nakon završene škole rmbače ispod folija, po plastenicima, pekarama, mesarama, za platu od koje ne može normalno da se živi? Jasno je da ne mogu svi da budu činovnici i medicinari, ali zašto onda te škole upisuju toliko učenika? Kad već ima mesta normalno je da će svako da proba da upiše gimnaziju, ekonomsku ili medicinsku pre poljoprivredne i tekstilne. A najinteresantnije što ovi profesori daju ovakve izjave.Zašto oni svoju decu ne upišu u te škole da bi kasnije imala dobro plaćen posao pod plastenikom, u pekari ili mesari? Ili ipak svoju decu šalju u škole da postanu činovnici a drže moralne lekcijama ostalim roditeljima? I zašto onda ti profesori ne rade za ‘dobre’ plate od 25-30 000, pa i za duplo veći iznos? Svako ima pravo da izabere školu koju želi ako ispunjava uslove za nju i položi prijemni. Ako već hoće popularizaciju škole neka urade sami ili u dogovori sa državom nešto po tom pitanju. Ako se smanji broj učenika koji ‘činovničke’ škole upisuju logično da će se povećati broj u ostalim školama. A ne da odmah traže krivce u drugima, u ovoj državi su svi drugi krivi samo nisu oni koji bi trebalo da odgovaraju za svoje greške.
По броју тренутно запослених у градској управи и јавним предузећима ово није град текстила и роштиља, већ град чиновника. Још када се реновира бивша команда гарнизона у парку, која је уступљена на коришћење Граду, биће места за још толико.
Ako su školstvo i obrazovanje vezani za zakon tržišta zašto se u Leskovcu ne otvori Srednja Opštinska i Fakultet za Opštinare
Clanak ponajvise pokazuje stanje iz ugla nastavnika. Tacnije, njihov moguci ostanak bez posla. I sta sad? Direktorka Karanfilovic pokusava da problem prebaci na roditelje. Bezuspesno. Kad je rec o Poljoprivrednoj skoli stvar je opste jasna – biti uspesan poljoprivrednik nije u vezi sa obrazovanjem koje bi se tamo dobilo. Nema potrebe zaista za ovakvim clankom – nastavnicima niti ko moze niti zeli da pomogne. To nije povezano sa nekom od skola. Prosto, to su opsti trendovi kretanja privrede i drustva.
Karanfilovićka je u pravu, upisuju se škole zbog „prestiža“ ambicioznih mama i „zanimanja“. Završe škole, dobiju diplome sa kojima će čekati na zavodu 10-ak godina, i onda kukaju kako nema posla. Pa, nema posla za takve „kadrove“. Sami ste birali takva „zanimanja“ . Hteli ste „zanimanje“, a ne posao. Prema tome – molim vas da ne kukate. Quod licet Iovi, non licet bovi!
P.S- Svaka čast deci koja su svojim radom zasluženo upisala atraktivna zanimanja. Na žalost, njihova budućnost ne stanuje na ovoj adresi.
Nemojte sve na gotovo da očekujete. Pa šta mi- vaše kolege dali da smo ušli u škole, a ne u fabrike u tri smene? Nismo zlobni, ali svako misli da treba da mu sve drugi serviraju. Jeste li vi čuli da profesori sami popularizuju zanimanja? I obrnuto, da deca beže otud gde su ,,smorovi“ ili odakle nema perspektive. Kad ste upoznali javnost i privrednike u čemu je prednost vaših djaka? Ako nema prednosti, tada je i vaša škola prevazidjena zajedno sa svim zatvorenim fabrikama počev od preduzeća Poljoprivreda pa Agroindustrijskog kombinata. Sa pola veka života ljudi promene po 5 radnih mesta, ne rade samo u školi. Nema generalnog krivca, pa ga ja ne bih tražio u sistemu, osim da ste podlegli i prepustili se, misleći da će sistem da misli za vas i umesto vas. Ko je mislio o vašim kolegama kad su se fabrike gasile? Vi? Vaša imena čujem samo kad imate problem, a kao profesori ste dovoljno rečiti da izadjete u medije, i tu verujem, a i vidim, imate podršku, pa da čujemo šta to vi našoj deci nudite.Pre svega mislim na profesorski kadar. I naravno da navijam za vas, kao svoje kolege, ali ne podržavam kuknjavu samo kad se deca upisuju.
Obrazovni sistem u Srbiji vec duze vreme funkcionise vestacki. U Poljoprivrednoj skoli su nastavnici posebno uspavani. Umesto da inoviraju profile, usredsrede se na kvalitet, obezbede svojim, da nazovem – sticenicima perspektivu, oni i dalje rade tj poucavaju kao da se nista promenilo nije. Nikome se ne moze pomoci ukoliko on sam sebi nece pomogne.