LESKOVAC – Mali amfiteatar sa fontanom u vrtlogu nestajanja i ponovnog rađanja nekadašnje glavne ulice, sa podzemnom garažom za 350 parking mesta, sa kafanicama, galerijama, cvetnim aranžmanima, skulpturama od srednjeg rastinja, predlog je leskovčanke Dragane Pavlović koja je doktorirala arhitekturu u Firenci.

Konačna verzija novog izgleda budućeg centra grada podelila je Leskovčane i dok jedni smatraju da je reč o pukom betoniranju parka drugi smatraju da će Leskovac napokon izgledati onako kako zaslužuje.

Interesantno je da je ovaj projekat, koji je radila sa svojim studentima sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru, nakon javnog izlaganja u Leskovačkom kulturnom centru, osvojio glasove 80 posto sugrađana, a jedini je koji je diskvalifikovan u konačnoj odluci komisije od svih pristiglih radova za izgradnju novog gradskog trga.

Ne rušiti ništa – samo remodelovanje, bila je ideja ove arhitektice.

„Grad je kao ljudski organizam. Ne možete da negirate postojanje postojanje predaka. Greh je sideti se svog dede. On je bio i živi dalje u vama. Tako je isto i sa gradom. Nekada je bio ovakav ili onakav i može i dalje da živi kroz memoriju. Ali da se sačuva potpuno identično i isto i držati ga kao u muzeju, već ga oživeti reinterpretacijom stare vrednosti. Tako dobijamo novu vrednost„, kaže nam Dragana koja potiče iz poznate „Slavujeve“ porodice.

To je najpre pokušala da uradi sa fasadama na zgradama u Severnom bloku.

Na diskvalifikovanom projektu radio je i  leskovački mladi arhitekta Miroljub Anastasov čiji talenat je ubrzo prepoznat u Dubaiju gde ovaj mladi čovek trenutno živi i radi.

„Oslikavanje tih fasada arhitekturom predratnih kuća koje se nalaze u Ulici Radoja Domanovića, moja je ideja već 20 godina. Nije skupo uraditi mural ali, još uvek niko nema sluha. Projektujući se u fragmentima, pojavljujući se samo u isprekidanim linijama (jer, desio se prekid filma), nenametljivo, ali veoma moćno, egzistencijalni izbori naših predaka izlaze na trg i „iza“ postaje „ispred“, pokušava da nam objasni.

Njena je ideja da od Garnizona vosjke napravi univeriztetski centar.

„Sa „plešućom“ fontanom od zgrade Univerziteta (sada Garnizon) do pokrivenog, ali otvorenog, atrijuma, sa skejt parkom ispred „južnog“ bloka, sa plutajućim ostrvom na reci i zidom za planinarenje na keju… Sve to bez sečenja drveća (osim 6 osušenih četinara)„, nabraja ova profesorka arhitekture u penziji.

Nakon dvočasovnog razgovora sa gospođom Pavlović shvatili smo njenu viziju budućeg izgleda grada. Nemamo dovoljno prostora da napišemo svaku njenu tananu reč, kojom naizgled grubo projektovanje pretvara u umetnost, ali vama čitaocima ostavljamo prostora da kroz fotografije njenog rada i njenih studenata procenite da li je možda moglo i ovako.

A kako će gradski trg zapravo izgledati, pogledajte OVDE.

Dragan Marinković