Epidemija velikog kašlja zahvatila je i Jablanički okrug, a posebno je pogođena najmlađa populacija. Prema rečima epidemiloga Zavoda za javno zdravlje Leskovac Zorane Kulić, do danas je zabeleženo 13 slučajeva oboljenja od velikog kašlja, među kojima je i sedmomesečna beba.

“Uglavnom su to deca uzrasta od 10 do 15 godina, a ono što treba naglasiti je da veliki kašalj kod male dece koja nisu vakcinisana, od rođenja do trećeg meseca, može biti jako opasno a ponekad, nažalost i smrtonosno“, kazala je Kulićeva za Jugmediu.

Podaci prikupljeni tokom novembra i decembra prošle godine pokazuju zabrinjavajući porast slučajeva velikog kašlja.

Epidemiolog Zorana Kulić istakla je da su uzorci uzeti od 23 osobe, od kojih je 13 bilo pozitivno na ovu ozbiljnu zaraznu bolest.

“Najmlađi pacijent, star svega sedam meseci, nije bio vakcinisan zbog zdravstvenih problema. Ostalih 12 obolelih osoba obuhvatalo je uzraste od 10 do 30 godina, a svi su prethodno bili vakcinisani”, rekla je ona.

Kulićeva je naglasila da među obolelima, pored sedmosečne bebe iz Medveđe, osmoro obolelih je uzrasta od 10 do 15 godina, dvoje uzrasta 16 do 20 godina i jedna osoba uzrasta od 25 do 30 godina.

“Ovo nam i potvrđuje da taj vakcinalni imunitet kod velikog kašlja, kao i kod većine zaraznih bolesti, traje otprilike desetak godina,“ istakla je.

Smatra da je vakcinacija ključna u prevenciji velikog kašlja.

Među obolelima jedna osoba je iz Medveđe, dve iz Bojnika, jedna u Vlasotincu i Leskovcu devet. Jedino opštine Lebane i Crna Trava nemaju za sada potvrđene slučajeve velikog kašlja na području Jablaničkog okruga.

Iako se primarna vakcinacija vrši u prvoj godini života, revakcinacija u drugoj godini života je od suštinskog značaja kako bi se održao adekvatan imunitet i dodaje da je epidemiološki nadzor pojačan kako bi se pratila dinamika širenja bolesti.

„Ovo nam i potvrđuje da otprilike taj vakcinalni imunitet kod velikog kašlja kao i kod većine zaraznih bolesti traje otprilike nekih desetak godina i posle toga sve više i više slabi, tako da su ova deca imala da tako kažem, karakterističnu kliničku sliku velikog kašlja koja se ogleda u tome što se javlja kao zarazna bolest sa blagim početkom kijanje i curenje iz nosa, povišena temperatura i u početku je to blagi kašalj. Posle dve nedelje kašalj je sve ozbiljniji i sve teži sa epizodama zacenjivanja koje je praćeno iskašljavanjem sluzi a ponekad i povraćanjem i sve ovo može da traje jedan do dva meseca, a iz tih razloga pojačan je epidemiološki nadzor i ciljevi su u stvari praćenje oboljevanja i smrtnosti, pre svega kod dece do 5 godina starosti sa praćenjem efikasnosti imunizacije, zatim dobijanje podataka za dalje odluke o načinu primovakcinacije i revakcinacije“, objasnila je.

Podsetila je da je do 2002. godine bila i revakcinacija mono vakcinom u četvrtoj godini života a onda je od te godine prekinuto sa ovom revakcinacijom protiv velikog kašlja.

„Tako da imamo sad 20 generacija koje nisu primile tu mono vakcinu i već se to oseća u pojavi ove zarazne bolesti na teritoriji Republike Srbije, međutim treba naglasiti samo da nije kod nas pojačano oboljevanje od ove zarazne bolesti. Imali smo početkom jeseni u Hrvatskoj, nešto slično i u Evropi, mora se razmišljati o uvođenju još jedne revakcinacije kod dece možda sa polaskom u školi ili ne, ali to će već zdravstveni stručnjaci odlučiti kada će se to raditi“, smatra ona.

I pre pojave kovida, prema njenim rečima, javljali su se slučajevi oboljevanja od velikog kašlja ali obično jedan do dva u toku godine.

„Svake godine ova bolest nađe osetljivog, to su uglavnom imunološki slabi organizmi koji iz nekog razloga budu podložni, čak budu to i vakcinisane osobe ali eto zbog nekih drugih razloga dobiju veliki kašalj. Ali više od jednog do dva nismo imali godišnje, imali smo i godina kada nismo imali nijedan slučaj zabeležen, ovo je prvi put da imamo ovako veliki broj obolelih  s tim što treba naglasiti da i ovakav način nadzora opet radimo po prvi put. Mi pre kovida nismo ovako intezivno tragali za velikim kašljem kao što to sada radimo prilikom ovog epidemiološkog nadzora, sada se intezivno radi i naše pedijatorske službe u našim domovima zdravlja i u bolnici  čim imaju neku sumnju da eventualno može da se radi o velikom kašlju nas obaveštavaju, uzimamo uzorak za laboratorijsko ispitivanje i to šaljemo Batutu radi potvrđivanja dijagnoze“.

Od početka godine zbog praznika nisu uzrokovali, što ne znači da nije bilo slučajeva, i kako je istakla Zorana Kulić, to će se tek videti, jer kreću narednih dana, kada ih pozovu kolege pedijatri iz domova zdravlja ili bolnice, a zatim organizuju prevoz uzoraka do Beograda.