Tek po odlasku u penziju prosvetni radnik iz Vranja Velibor Jović, inače autor poznate trilogije pesama “Treptaj”, “Smiraj” i “Drhtaj”, se u potpunosti posvetio književnom radu. Sada kada za sebe ima svo vreme ovoga sveta stiže da učestvuje na nagradnim kniževnim konkursima. Otuda je juna ove godine njegova priča “Ćerana i Janja” odnela treću nagradu na konkursu koji su u Smederevu raspisale Smederevske književne novine.

Ova nagrada dala mu je još veći podstrek da još ozbiljnije priđe stvaranju nove zbirke priča koja će nositi naziv “Kapljice stvarnosti”. Činiće je ukupno četrdeset priča koje će se temeljiti na istinitim događajima iz njegovog života. Tako je u jednoj svojoj priči predstavio majbos – običaj koji je negovan na Vidovdan, u njegovoj nekadašnjoj školi u poljaničkom selu Roždace, prilikom dodele đačkih knjižica.

“Tada se u selu nije radilo, a roditelji đaka su u školu donosili najlepšu hranu i stavljali na zajedničku trpezu oko koje bi se kasnije okupili zajedno sa svojom decom“, priča Jović.

Više od polovine planiranih priča je već napisao. Preostalo mu je da napiše još šesnaest i zbog toga je u ovom trenutku sve svoje aktivnosti usmerio na prikupljanje materijala za njihovo pisanje. To radi vrlo temeljito kako mu se ne bi desilo da ispusti neke pojedinosti. Zbog toga puno vremena provodi u svom rodnom selu Stance u Poljanici, koja se nalazi u blizini Vranja, a u kome je od nekadašnjih četrdesetak kuća, aktivno jedva sedamnaestak.

Dok vredno radi na adaptaciji porodične kuće sagrađene od blata s kraja prošlog veka on prebira po sećanjima uporno tražeći pojedinosti neophodne za novu knjigu. Zbog toga se retko kada odvaja od lap topa ili telefona na kojima zapisuje podatke.

U trenucima ispiracije on voli da sedne u dvorištu ispod široke krošnje starinske jabuke tvrdače i stane na telefonu da piše započetu priču. Tako je nastala i priča o dedi Vladimiru koji je u aprilskom prevrtu 1941. godine, iako star obukao uniformu kako bi krenuo u rat. Toliko je bio uporan u toj želji da krene da brani domovinu od nemačkog okupatora da ga je baba Mileva jedva odvratila od te namere.

Književnim radom naš sagovornik je počeo ozbiljno da se bavi u periodu kada je morao da se brine o bolesnoj supruzi. Tada je nastala i prva zbirka pesama “Treptaj” koju joj je i posvetio. Iz nje su se kasnije izrodile još dve zbirke pesama “Smiraj” i “Drhtaj” u kojima je izrazio svoj stav prema filozofiji života.

“Dok je čovek mlad i zdrav on je sav u “Treptaj-u”, a kada ga brige pritisnu, postane porodičan i počne da vodi brigu o drugome, sav je u grču u “Drhtaj- u”. “Smiraj” nastane čim se dođe u ozbiljne godine i počne da se prebira po uspomenama”, pojašnjava Jović.

Iako se nalazi u zrelim godinama ovaj književni stvaralac nikako ne može da se otarasi svog bosonogog i siromašnog detinjstva što i te kako provejava u njegovim napisnim književnim delima. Tom periodu života posvetio je i pesmu “Bostan” koja se nalazi u zbirci pesama “Smiraj”.

“U vreme žetve žito smo vršili na dva gumna konjima. To je bio paklen posao. Noću smo vejali žito i unosili slamu. U to doba obavezno su nas posećivali šiptari koji su na konjima donosili lubenice koje su menjali sa nama za žito. Mi njima pet kila žita, a oni nama isto toliko lubenica”, kazuje Jović.

Ovaj čovek je izvrsni poznavalac života poljničke regije koju čine 22 sela, a to praktično znači da će svetlost dana ugledati još neka zanimljiva zbirka priča i pesama.