Na prvi pogled siromašno selo Kutleš u plodnoj leskovačkoj kotlini, koje se nalazi 22 kilometara od Leskovca sa 514 stanovnika, zanemareno je, tvrde meštani, od strane lokalne samouprave grada Leskovca i godinama trpi brojne probleme. Meštani ovog malog sela nemaju pitku vodu, kanalizaciju, infrastrukturu, niti mesto za izlazak. Mladi ljudi pronalaze sreću u većim gradovima, a stariji ostaju neoženjeni.
Ipak, ovo selo, koje je nekada pripadalo opštini Brestovac, odiše prirodom, zelenilom i dečjim smehom. Na samom ulazu, sa leve strane, nalazi se Hram Prepodobne Paraskeve, igralište prepuno dece, i nova četvororazredna škola koja je renovirana, kako meštani tvrde, pre 15 godina, odkle deca nakon završetka četvrtog razreda nastavljaju školovanje u Brestovcu.
U podnožju Hrama su dve česme iz kojih meštani toče vodu za piće, za koju tvrde da je dobra i da se zimi ne zamrzava. Ipak, kažu da bi im život bio mnogo jednostavniji kada bi dobili pitku vodu.
Međutim, dolaskom u ovo selo koje se nalazi na periferiji atara Leskovca, prema opštini Niš, nismo mogli pronaći sagovornika koji bi govorio za Jugmediu. Stekli smo utisak, da kod svih sagovornika, koji su zahtevali da budu anonimni, postoji određeni strah i manjak nade da će situacija biti bolja.
Prilazili smo meštanima s nadom da nam ispričaju o problemima sa kojima se suočavaju, ali i o lepim stvarima, a odgovor je bio: „Ne, nemojte da me snimate, ne želim da me slikate i snimate“, što je Jugmedia ispoštovala, zabeleživši, uz dozvolu sagovornika, samo audio snimke.
Zbog lošeg mirisa u selu, prvo smo pomislili da se meštani pretežno bave stočarstvom, ali smo saznali da ovi ljudi u 21. veku nemaju kanalizaciju i vodu za piće.
„Ovde svaka kuća ima septičku jamu, tako funkcionišemo. I leti i zimi idemo da točimo vodu za piće iz ove česme. U selu imamo samo jednu prodavnicu i to je to. U veću nabavku idemo ili u Leskovac ili u Niš, dok nam je prva sledeća prodavnica u Brestovcu,“ kaže jedan od meštana koga smo sreli dok je išao u prodavnicu.
Naš vodič kroz selo, koji je takođe zatražio anonimnost, objasnio je da se ovde ljudi pretežno bave poljopeivredom, dok samo jedan domaćin čuva stoku.
„Samo jedan čovek se bavi stočarstvom, odnosno čuva krave, mi ostali imamo poneku svinju i kokoške,“ dodaje.
Kutlešani takođe komentarišu niske plate, ali i skroman život na selu.
“U prodavnicama u Brestovcu su relativno niže cene pa i tamo odlazimo. Ja radim u jednoj industriji u Brestovcu, ali je malo teže da se preživi sa ovakvom platom”, odgovara slučajni prolaznik.
Poučeni da se najviše ljudi na ovako malom mestu uvek okupljaju ispred “zadruga”, gde se uz koje piće uglavnom razglaba o problemima sa kojima se suočavaju, kao i aktuelnoj političkoj situaciji, susreli smo par meštana, i na pitanje kako se snalaze i kako funkcionišu, a vezano za ponajpre za vodu, dobijamo isti odgovor.
“Svaka kuća ima svoj hidrofor i septičku jamu. Svake godine pokušavamo sa predsednikom sela da rešimo problem, ali to ide malo teže. Ovde svake godine ko dođe obećava nešto i naravno ne ispuni”, objašnjava sagovornik za koga su svi rekli da je najškolovaniji među njima.
Nakon ovog objašnjenja shvatamo razloge gubitka nade i iseljavanja. Jer, zašto raditi Sizifov posao ako na drugom mestu možeš da brineš samo o poslu, zaradi i odgajanju dece, bez nesnosnog smrada iz septičkih jama?
Sagovornik dodaje da su glavne ulice asfaltirane, kao i da uveče osvetljenje u sporednim uličicama nema. Nakon prolaska pored igrališta, gde smo zatekli razigrane mališane, na veliko iznenađenje bez telefona, u igri uživaju u svojim bezbrižnim danima. Tu uočavamao da zaista ne postoji vertikalna i horizontalna signalizacija, kao i „ležeči policajci“, na šta su poneki ukazivali.
Majke koje su bile sa decom komentarisale su kako ovde vozači brzo voze, i da strahuju za svoje mališane.
Mesto za izlazak je ipak, kao i u svakom selu koje smo do sada obilazili – igralište u centru.
Meštani su se prisećali da je nekada u njihovo vreme, skoro pre dvadesetak godina postojao jedan kafić u kome su se svi okupljali, dok je sada ta prostorija napuštena.
U selu smo naišli i na zanimljivi podatak o tome da je „svega“ 40 muškaraca neoženjeno, a razlog tome je, kako pričaju, posao.
“Izgovor se uvek nađe, kažu da je najčešće zbog posla, ali znate lakše je ispred prodavnice da se sedi i toliko. Koliko sam primetio, mlade nemaju problem da dođu i da se udaju na selu, ali eto, trenutno je takva situacija. Ima i starijih i mlađih neženja”, priča naš sagovornik.
Suština svih naših razgovora sa sagovornicima koju nisu smeli i hteli pred kameru, jestezapravo da bi dva njihova glava problema, voda i kanalizacija, ali i aktivniji društevni život, doprineli poboljšanju zdravstvene sigurnost i kvalitet života, kao i ekonomski razvoj sela. S druge strane, bolja infrastruktura mogla bi privući mlade ljude da ostanu u selu, umesto da odlaze u veće gradove u potrazi za boljim životnim uslovima.
Jugmedia se nada da će nakon ovog teksta, nadežnima iz lokalne samouprave dodatno skrenuti pažnju na Kutleš, s obzirom da uvek ističu kako vole da pomažu manjim zajednicama i sredinama, te da ovoga puta neće biti loših reči na nekoj od konferencija, jer, Jugmedia uvek ima časne namere.
Pri odlaski iz sela ostaje, međutim, gorak ukus zbog onog straha da se, čak, izgovori i svoje ime. Zašto, zbog čega, kada i kako su meštani grada Leskovca postali bojažjivi ljudi, pitanje je na koje autor ovog teksta i posle nekoliko dana od posete Kutlešu, nema odgovor.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Sva su sela u opštinu .Leskovac ista sva se gase nemamo vodu ema kanalizacije.mladi odlaze veći gradovi i Inostranstvo.
Život na selu nije više onaj kao ranije da ima samo da se jede.Sada je novo vreme,nove tehnologije,vidi se život drugih kultura zapadnih naroda.Mladi traže i žele normalan život u okruženju u kome treba da ostanu i da žive.Kad nemaš normalne uslove kada ti septička jama od komšije stoji ispod prozora,pa moja isto tako kod sledećeg komšije i tako redom jedna za drugom.S jamama dvorišta izgledaju kao švajcarski sir,o vodi da i ne govorim, džezvu za kafu menjamo na 3meseca od kamenca koji se nakupi za to vreme pa koje normalan da živi u svom mestu u ovakvim uslovima.Lokalna samouprava je zaboravila i izbrisala sela sa severa opštine,od Draškovca do Lipovice položene su cevi za vodovod pre25god.a ostale su i dan danas prazne narod živi u nadi ali nada se već gasi tako polako nestaju naša sela.Mladi odlaze na zapad,dajemo mladost da budu sluge drugima ali toje stvarnost.
Sve to stoji ali kakav narod takva i država, a o vlasti neću ni da pričam.