Jedinstvena u Srbiji crkva „Odžaklija“ u centru Leskovca izgrađena je pod teškim turskim ropstvom uz prevaru da se gradi dom za paroha, ali su je osvajači dva puta skrnavli, a treću put su pokušali da je sruše sami Leskovčani, komunisti, i to šesedesetih godina prošloga veka, kada je počeo da slabi pritisak na crkvu i vernike.

Ovaj gest tadašnjih lokalanih vlasti, u vreme kada su popuštale stege i zatvarao se Goli otok, bio je šok za leskovačku javnost, posebno za onaj deo koji je znao koliku kulturnu i istorijsku vrednost ima zdanje koje je doprinelo očuvanju srpskog naroda i vere.

“Odžaklija je oštećena šezdesetih godina prošloga veka tokom velikih poplava, pa je nekome iz lokalnih vlasti palo na pamet da je sruši i na tom mestu izgradi igralište i postavi krst, kao obeležje da je tu postojao verski objekat”, priča Nebojša Dimitrijević, vodič i kustos Narodnog muzeja u Leskovcu.

Odžaklija je po svom izgledu i po svojoj istoriji jedinstveni verski obejkat na Balkanu

Prema njegovim saznanjima, ljudi iz leskovačkog muzeja su se protivili toj ideji, a tada je direktor bio Hranislav Rakić, jedan od vodećih komunista u Leskovcu.

S druge strane se tvrdi, kako su nam ispričali u samoj crkvi, da je veliku ulogu odigrao tadašnji predsednik crkvene opštine “Čika Boža”, čijeg prezimena naša sagovornica nije mogla da se seti.

Obnovitelji zaboravili na odžak, simbol crkve

“On je bio očajan, kao i sveštenstvo. Kao i drugi, tražio je podršku Zavoda za zaštitu kulturnih spomenika, tražio donatore za obnavljanje hrama. Pričao je da je sanjao da treba da se obnovi crkva. Tihi rat vodio se iza očiju javnosti i ta tiha javnost je pobedila”, priča ova žena.

Konačno, obnova crkve završena je 1992. godine, a nekoliko godina kasnije dograđena, čime je delimično narušen stari izgled spolja, ali je biser spasen od ludih glava i ludih ideja u tim glavama.

Inače, crkva je jedinstvena po samom izgledu, ukopana u zemlju, sa uskim vratima kako Turci ne bi u nju mogli da ulaze konjima, što su, inače, činili, ali je jedinstvena i po odžaku, koji je vekovima stajao, a urušio se te 1960.godine usled poplava i nikada više nije obnovljen, što je minus za obnovitelje.

Dimnjak se nalazio na severnoj strani, a u crkvi još stoji njegovo ložište pokriveno krstovima i ikonima